Grad Niš se odrekao udela i poklonio parcelu na kojoj se nalazi Institut Radon u Niškoj Banji, a u Katastru je zvanično promenjen i imovinski status. Idendična procedura bila i pre privatizacije banja u Kuršumliji, Vranju i Novoj Varoši, navode iz stranke Srbija centar i upozoravaju da bi ista sudbina mogla da zadesi i Nišku Banju.
Postupak privatizacije banjskih lečilišta u Srbiji sledi istu proceduru, tvrdi poverenica niškog “Srca” Vesna Stojanović i dodaje da je početak uvek isti: specijalne bolnice ili instituti dobiju nove vlasnike – po pravilu Republiku Srbiju i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kada država preuzme vlasništvo imovinu daje na upravljanje Direkciji za imovinu.
Kako je rekla za Južne vesti u slučaju Instituta Radon promenjen je imovinski status parcele, pri čemu je Grad Niš izgubio svoj udeo, a korisnici koji su ranije bili upisani kao vlasnici su izbrisani.
“Ono što se sada dešava sa imovinskim statusom Instituta Radon u Niškoj Banji je kompletna promena imovinskog statusa ovog zemljišta. U trenutku donošenja Skupštinske odluke Grad Niša o ustupanju svog, ne malog dela od 48 posto, nad zemljištem pod Institutom, Republika Srbija je bila u posedu tri posto, a Fond PIO u vlasništvu od 49 posto. Nakon raspodele Gradu Nišu nije ostalo ništa, a korisnici koji su bili upisani na delu grada Niša su izbrisani i to TON Niš, Zanatski centar Niš i Srbijaturist”, kaže Stojanović.
Osnovni model privatizacije banja se može utvrditi istim postupkom sprovedenim u slučaju Kuršumlijske banje, Vranjske banje, banjskog kompleksa Zlatar u Novoj Varoši.
“Namere Vlade Srbije nije ni bilo za ozbiljnije ulaganje u Nišku Banju, dok se ne pronađe pogodan vlasnik budućih spa i velnes centara koji će se uzgred i pripomoći bespovratnim sredstvima, opet na teret građana, dok ne osposobi Institut, a iz budžeta će se obnoviti-izgraditi i potrebna infrastruktura za što bolje funkcionisanje Instituta, da se pomogne privrednik” navodi Stojanović za ovaj portal.
Izvor: Južne vesti
