Gospodar prstenova ušao u lektiru, Tom Sojer ostaje, Žil Vern „izbačen“

lektira
lektira
Agata Kristi neće ući u lektiru za prvi razred gimnazije, jer je taj predlog stručne komisije povučen zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi brojnih profesora književnosti, kaže Dejana Milijić Subić, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
 
Umesto britanske autorke gimnazijalci će čitati Doroteja – Dobrila Nenadića.

Izbor lektire za prvi razred gimnazije nije menjan od 1992. godine

Govoreći o izmenama u lektiri koje se od septembra uvode za prvi i peti razred osnovne škole i za prvi razred gimnazije, Milijić Subić navodi da je namera stručne komisije bila da osavremeni program za prvi razred gimnazije koji nije menjan od 1992. godine, ali da je izbor naslova ostao u okvirima poznatog, odnosno, u književnoj istoriji.
 
Najviše negodovanja u javnosti izazvao je predlog da se u izbornu lektiru uvrste detektivski romani Agate Kristi, dok su članovi komisije, ukazuje Milijić Subić, smatrali da njena dela treba da budu deo nastavnog programa, pre svega, zbog povezanosti sa drugim vidovima umetnosti kao što je film.
 
Umesto Agate Kristi, kaže, predložen je Nenadićev Dorotej, a od savremenih dela 20. veka prva knjiga Tolkinove trilogije Gospodar prstenova.

Izmene lektire i za prvi razred osnovne škole

U lektiri za prvi razred osnovne škole naći će se, kaže, više savremenijih književnih dela i kratkih formi kako bi prvaci kroz igre i asocijacije usvajali nove ideje. Novina za polaznike u osnovnu školu biće i čitanje u nastavcima.
 
Prvaci će, prema novom planu, kroz igru, crtanje i pevanje obrađivati pesme Dragomira Đorđevića, Pere Zupca, Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Gvida Tartalje.

Tom Sojer ostaje, Žil Vern „izbačen“

U petom razredu, kako navodi, ima značajnijih promena koje se odnose na povratak domaće lektire tako da će petaci čitati dela kao što je roman ”Agi i Ema” Igora Kolarova.

Napominje da su zadržani naslovi koji se smatraju ”kanonom” u književnosti poput ”Doživljaja Toma Sojera” i ”Robinson Kruso”, dok je Žil Vern posle nekoliko decenija „izbačen“ iz lektire.