Efektiva: Da su banke vratile novac dužniku, ne bi bilo tužbi, niti troškova advokata

banke
Foto: Pixabay

Navode da od tužbi građana protiv banaka najviše profitiraju advokati i da one mogu rezultirati povećanjem kamatnih stopa, u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva ocenjuju kao klasičnu zamenu teza.

Kako kažu, cilj tih navoda Udruženja banaka Srbije jeste da se kod građana koji nemaju sporove stvori animozitet prema onima koji su tužili banke ili prema advokatima.

Predsednik ovog udruženja Dejan Gavrilović ističe da ne vidi ništa sporno u tome da, ako je banka nezakonito uzela novac dužniku i neće da ga vrati, zbog toga mora da plati troškove advokata i vrati uzeti novac.

Ako mi je banka nezakonito uzela recimo 3.000 dinara i neće da ih vrati, ja je tužim i dobijem svoje 3.000, a advokat na tome zaradi 30.000, postavlja se pitanje zašto je banka morala da ulazi u taj spor, kada je mogla čim dobije tužbu da mi vrati 3.000 dinara i troškovi advokata bi bili mnogo manji”, navodi.

Dodaje da bi bilo najbolje da su banke novac koji su, kako kaže, nezakonito stekle uzimanjem od dužnika, vratile, jer tada ne bi bilo tužbi, niti troškova advokata.

“Dokle god se banke tome odupiru i ne žele da vrate novac, građani će ih tužiti i moraće da plaćaju i troškove advokata. Dakle to je samo njihov izbor, ničiji drugo”, naglašava Gavrilović.

On smatra i da su banke preko Međunarodnog monetarnog fonda izvršile pritisak na državu za promenu zakona o parničnom postupku, kako bi pokušali da građane onemoguće u daljim tužbama. Na pitanje zašto se tužbe podnose retroaktivno, a nisu podnošene pre 10, 15 godina kada su krediti uzimani, Gavrilović kaže da tada nije postojala takva sudska praksa.

“Kada su krenule prve tužbe, dobijeni prvi sporovi i kada je Vrhovni sud zauzeo stav da je to (što su banke uradile) nezakonito, onda su građani počeli masovno da tuže”, objašnjava.

Tužbe mogu da dovedu do poskupljenja bankarskih usluga

Komentarišući navode da ove tužbe indirektno mogu da dovedu do poskupljenja bankarskih usluga, odnosno povećanja kamatnih stopa, kaže da nije siguran da će se to desiti, ali ako se i desi, da će to biti samo odluka banaka.

“Banke su u Srbiji 2007. i 2008. godine zarađivale od pet do 10 milijardi dinara godišnje, a lane 65 milijardi, dakle mnogo više nego pre 10,15 godina. Ne vidim onda razlog zašto bi povećavale kamatne stope kada su i te kako visoko profitabilne i profitabilnije nego ikada ranije”, ističe Gavrilović.

Navodi da samo bankari i sudovi znaju koliko je ljudi u Srbiji dobilo sporove protiv banaka zato sto su im naplaćivale troškove obrade kredita ili osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje ove vrste kredita, ali da prema onome što on zna takvih sporova ima na hiljade.

Kada je reč o predlozima da država pomogne u rešavanju ovog problema, Gavrilović kaže da, što se Efektive tiče, jedina pomoć države bi mogla da bude u tome da se ubrzaju sudski postupci ili da naredi bankama da vrate novac koji je nezakonito uzet.

Izvor: Bif.rs