Međunarodni dan muškaraca obeležava se u cilju podizanja svesti o ulozi i zdravlju muškaraca i dečaka, poboljšanja rodnih odnosa i promovisanja rodne ravnopravnosti i isticanja pozitivnih muških uzora.
Ovo je prilika i da se istaknu dostignuća muškaraca i njihov doprinos zajednici, porodici, braku i poslu i da se naglasi njihova pozitivna uloga u društvu. Osim toga, uloga muškarca kao saveznika i partnera je veoma značajna i u borbi protiv nasilja nad ženama i devojčicama.
Stvaranje ravnopravnih uslova za žene i muškarce moguće je samo zajedničkim radom, dijalogom i jednakim učešćem u razgradnji stereotipa, predrasuda, i društveno konstruisanih rodnih uloga.
Uvođenje edukacije o rodnoj ravnopravnosti i pitanjima koja se tiču stereotipa rodnih uloga, destigmatizacije i antidiskriminacije u odnosu na sva lična svojstva, pa i u odnosu na pol i rod, neophodno je za ostvarenje istinske ravnopravnosti.
Praznik koji niko ne slavi
Međutim, niko na svetu ne slavi Međunarodni dan muškaraca.
Osnivači ovog praznika izmislili su dan da odaju počast svemu što termin „muževnosti” sa sobom donosi.
Dakle, stvari poput biti „dobar momak”, „uzor” i svi oni drugi rodni stereotipi koji su, iako pozitivni, i dalje samo rodni stereotipi. Ipak, veoma je opasno slaviti rodne stereotipe, čak i pozitivne.
Majkl Kimel napisao je za list Gardijan: „Naziv Međunarodnog dana muškaraca toliko je opterećen – da li je za ili protiv rodne ravnopravnosti? Nadahnut feminizmom ili mu se protivi? – da to čini previše teškim kretanje kroz to političko minsko polje. Možda ga treba preispitati.”
Možda treba preispitati Međunarodni dan muškaraca. Možda to treba pretvoriti u nešto sasvim drugo.
Bez obzira šta se u budućnosti bude dešavalo sa Međunarodnim danom muškaraca, danas, 19. novembra, obeležavamo dan naših dragih očeva, braće, prijatelja, životnih partnera ili bilo kojih muškaraca koji su svojim prisustvom, namernim ili slučajnim, učinili naš život lepšim, a verovatno i malo komplikovanijim.
