Crtice Starog Niša: Kad se pamet i moda sjate na večeru

Obrenovićeva ulica
Obrenovićeva ulica

Ime “Berlin” je izbrisano sa firme iznad ulaza sa brojem 51, a ispisano je novo: Hotel “Ruski car”.

Ugledan je hotel to bio. U to vreme dobrostojeći i niški gosti, putnici, diplomate, političari, oficiri, bankari, industrijalci, trgovci pa i zanatlije, znalo se, išli su u ugledne gostionice među koje, uz gostionicu “Evropa” i pivnicu “Kralj” bila i gostionica Hotela “Ruski car”.

Procenivši da je najbolje da Hotel proda kad posao cveta, gazda Steva Kukurek ga je prodao Austrijancu Evgeniju Rajhlu, pa je uz “Ruski car”, dodato i “Rajhlov hotel”.

“U Engleskoj bi se” – pisao je kanadski hirurg dr Abraham Džonson svom prijatelju – “smatrao hotelčićem niže kategorije. Pošto u to vreme, a bilo je vreme Prvog svetskog rata, boljeg u Srbiji van Beograda nije bilo, u gostionici hotela “Ruski car” bi se ” sva pamet i moda uveče sjatile na večeru” …. naslađivali smo se prvorazrednom večerom … jela su bila izuzetno dobra”. – pisao je doktor.

Većina diplomatskog kora, akreditovani dopisnici Pariskih, Londonskih i Italijanskih listova, koji su bili u Nišu tih ratnih godina kada je Niš bio ratna prestonica, ručavali su i večeravali su u ovom hotelu. Bili su tu i Englezi i Amerikanci, uglavnom inžinjeri ili trgovci naftom, koji su se vraćali iz Rusije i čekali u Nišu voz za Solun. Na večeri su sa svojim suprugama i decom dolazili i oficiri odeveni u zlatno – crvene uniforme, što je izazivalo pažnju hotelskih gostiju. U hotelu je bila, kako je zabeleženo, prijatna atmosfera.

“Dinar ekstra” – za bioskop

Posle večere, oko devet sati, kada bi porodični gosti otišli, za one koji su ostali i one koji bi pridošli, u dnu sale postavljalo bi se belo platno za bioskopsku predstavu. A oni koji su ostali da gledaju film, morali su da za to zadovoljstvo plate “po jedan dinar ekstra”.

U ovoj velikoj sali restorana, organizovane su i pozorišne predstave, koje je uglavnom davalo Niško pozorište “Sinđelić”, čiji je upravnik bio Kosta Delini.

A hotel kao i svaki hotel, imao je i sobe za prenoćište. Bile su u zadnjem delu zgrade i da bi se došlo do njih, moralo je da se prođe kroz dvorište, u kome je bila i obućarska radnja, pa kamenim stepenicama na sprat. “Sobe su bile prilično čiste” – zapisao je doktor Džonson – “Kreveti su bili obavezno prekriveni debelim jorganima, omiljenim kod svih balkanskih naroda. Osvetljavalo se svećama, o sanitarnim uređajima vam ne smem pričati”.

Ugledni hotel i bioskop Tase Ilića

I tako je sve to bilo dok hotel nije kupio poznati niški ugostitelj Tasa Ilić. Neugledna zgrada gostionice i hotela iz Obrenovićeve ulice je porušena. Tasa Ilić je 1934. godine podigao novu, moderniju, a u dvorištu napravio novu veliku bioskopsku salu. Sala je imala 500 mesta i balkon. A već sledeće godine gazda Tasa je sagradio i letnju bioskopsku baštu.

Lokal je bio takav “da mu kritike nije moglo biti”, a veliki hotelski restoran služio je i za svadbe, bankete i koncerte. Već iskusni ugostitelj i hotelijer se reklamirao “da zakuske, večere i serviranje vrši naročito za tu svrhu angažovana posluga “i još da je sve to” po umerenoj ceni”. Tako su one imućnije Nišlije i oni koji su boravili u Nišu provodili lepe večeri u Hotelu “Ruski car”.

Posle Drugog svetskog rata, došlo je takvo vreme, oduzeti su privatni dućani, kafane i hoteli, pa i Tasi Iliću hotel “Ruski car”. Teški su to dani bili za poznatog ugostitelja, kada je morao krišom, u svojoj sobici da krčmi piće poznanicima, da bi uzeo neku paru i preživeo.

Ostao je samo bioskop

Bioskopska sala “lepa, prostrana, čista i svetla, i može se takmičiti sa bilo kojim jevropskim bioskopom” postala je vojni bioskop. Neku godinu kasnije, ponovo je otvorena za građanstvo, ali pod imenom “Volga”. Kad je to ime, u doba Informbiroa 1947/48. godine postalo nepodobno, a zapadni delovi tadašnje Jugoslavije aktuelni, bioskop je dobio ime
“Istra”.

Odavno više nema ni popularnog bioskopa “Istra”. Od gostionice sa smeštajem “Berlin”, Kukurekovog “Ruskog cara”, “Rajhlovog hotela”, “Volge”, “Istre”, bila je i ostala samo bioskopska sala, koja danas nosi ime po legendi o imenu grada Niša – “Vilin grad” ….

Za Ej Džej …
Izvori : Niški Vesnik, Wikipedia

Priredio na stranici : Novaković Č. Milan

Exe-Net