Kako da znate da ste “sagoreli na poslu” i može li to i zvanično da postane profesionalna bolest u Srbiji

burnout
Foto: Pixabay.com

Sindrom sagorevanja na poslu ili “burnout”, uvršten je u Međunarodnu klasifikaciju bolesti i od naredne godine može se primenjivati kao zvanična dijagnoza u lekarskim ordinacijama, te može biti povod za otvaranje bolovanja.

Lekari u Srbiji kažu da je pitanje kako “burnout” uvrstiti među profesionalne bolesti, kao što su uradile neke evropske zemlje.

Naime, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila ga je u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti, a države članice SZO, među kojima je i Srbija, bi trebalo da počnu da ga primenjuju u zdravstvenim ustanovama od 1. januara.

Povećanju stresa na poslu dodatno je doprinela epidemija virusa korona. Svakom trećem u Srbiji je bilo ugroženo mentalno zdravlje tokom pandemije, pokazalo je istraživanje Saveza samostalnih sindikata Srbije. Pandemija je najviše posledica ostavio na psihu žena i zaposlenih između 35 i 50 godina, a doprinela je i dodatnom stresu na radu koji se javlja kod 63 odsto zaposlenih.

Hronični stres ili sagorevanje na poslu karakteriše iscrpljenost, nesanica, glavobolja, visok pritisak, pad imuntiteta, osećaj praznine, poremećaji koncentracije, zaboravljanje, nervoza, preosetljivost.

Profesionalna bolest

Specijalista medicine rada i profesor Medinicinskog fakulteta u Beogradu dr Petar Bulat pojašnjava da je i sada moguće osobama, koje imaju tegobe koje se povezuju sa “burnout” sindromom ordinirati bolovanje, te da ne očekuje “spektakularne promene”.

On je za Euronews Srbija naveo da je mnogo veće pitanje kako ga uvrstiti među profesionalne bolesti.

“Mnoge zemlje ‘burnout’ sindrom su uvrstile kao profesionalno oboljenje. Tu nastaje problem, jer poslodavci ‘burnout’ sindrom prebacuju na individualnu sferu, jer isti pritisak kod nekog dovodi do ‘burnouta’, kod nekog ne”, naveo je Bulat i dodao da su najugroženiji zdravstveni radnici, prosvetni radnici, menadžeri, novinari.

Ističe da je epidemija virusa korona, koja traje već godinu i po dana, dodatno uticala da se stanje osoba koje su ispoljavale sindrom “sagorevanja na poslu” dodatno pogorša.

“Vreme je da se preduzmu mere kako bi se sprečila ta pojave. Kao rezultat ‘burnout’ sindroma imate osobu koja je nesposobna za rad, koja sedi na random mestu, pokušava da radi, a ne radi ništa”, rekao je on.

Važno je prepoznati problem

Psihološkinja i članica tima “Tu smo Balkan” Mina Hagen pojašnjava da je “burnout” negativno psihološko iskustvo, a neka od karakteristika je emocionalna iscrpljenost i momenat kada ljudi kažu “ne mogu više”.

“To su situacije kada treba da uđete u novi radni dan, a vi ste već premoreni i osećate da su vam rezervoari potpuno ispražnjeni. Javljaju se negativna osećanja, cinizam prema poslu. Posao koji ste nekada voleli, gubi smisao, a smanjen je osećaj ličnog postignuća. Vama deluje da ne doprinosite dovoljno na tom poslu, da sve to što radite nema smisla”, pojasnila je ona.

A od sagorevanja na poslu pate uglavnom savesni ljudi, koji su posvećeni radu. Često se dešava da takve osobe nikada nisu koristile bolovanje i da na poslu “jednostavno izgore”.

“Burnout je podmukao, krene lagano a da vam je kasnije potrebna ozbiljnija pomoć, možda i lekovi”, navela je ona.

Smatra da je najvažnije prepoznati na vreme hronični stres na poslu, da su prvi znaci ukoliko vam se neko stalno žali da je umoran i kada krene na posao.

Savetuje sve koji imaju bilo kakve dileme da se posavetuju sa psihologom, da se na vreme reaguje i da se menjaju navike.

“Važan osećaj kontrole na poslu, da možemo da organizujemo radni dan, da vam ne upadaju mejlovi, iznenadni pozivi. Takođe, treba tražiti pomoć od kolega, povratnu informaciju da li je dobro to što radimo”, pojasnila je ona.

Savetuje da se postavi granica, da se ne odgovara na poruke i pozive posle radnog vremena.

Posebno je važno za ljude koji rade od kuće i često za računar sedaju rano ujutro i završavaju kasno uveče, da imaju radno vreme.

“Mi smo savetovali ljude da kada završe sa poslom rade neke druge stvari – odu u drugu sobu, skuvaju čaj, istuširaju se. Mora da se napravi pauza”, zaključila je ona.

Izvor: Euronews.rs