Prošle godine se 6,4% stanovništva EU našlo u kategoriji siromašnih i socijalno isključenih, što je pad od 0,4 procentna poena u odnosu na 2023. U pitanju je kategorija siromaštva koja podrazumeva nemogućnost kupovine onih proizvoda i usluga koje se u datom društvu smatraju esencijalnim.
Prema najnovijim podacima Eurostata, u monetarnoj uniji su prema ovom kriterijumu kao najugroženije grupe ocenjena deca odnosno osobe uzrasta do 18 godina (7,9%), kao i žene koje su bile siromašne u većem broju nego muškarci.
Najveći udeo siromašnih u svom društvu imale su Rumunija (17,2%), Bugarska (16,6%) i Grčka (14%), dok su najmanji udeo imale postsocijalističke države Slovenija (1,8%), Hrvatska (2%) i Poljska (2,3%).
Naša zemlja ima znatno više siromašnih
Imajući u vidu da su države iz našeg okruženja prilično dobro rangirane na ovoj listi, pogledali smo i zvaničnu statistiku Srbije, koja pokazuje znatno drugačije rezultate.
Naime, kod nas se prate dve kategorije. Prva je “stopa rizika od siromaštva”. Ona predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva koji je u 2024. iznosio 35.606 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Prema tom kriterijumu prošle godine udeo siromašnih u našoj populaciji bio je 19,7% što je za 0,2 procentna poena niže u odnosu na 2023.
Međutim, kada se na to doda i kriterijum socijalne isključenosti taj udeo se penje na 24,3%, i u odnosu na 2023. godinu niži je za 2,9 p. p. Ovde treba imati u vidu i da je prag siromaštva u Srbiji niži od onog u EU, odnosno da se pomenute stope ne računaju na osnovu istih pokazatelja.
