Planinarsko društvo “Preslap” u nedelju 17.septembra, izvelo je svoju tradicionalnu akciju – uspon na vrh Midžor (2169 m), na Staroj planini, na “krovu Srbije”. Učestvovalo je oko sto dvadeset planinarki i planinara iz Niša, Jagodine, Beograda, ali i iz Bugarske i Rusije. Osamdesetak učesnika akcije bilo je iz Niša.
Uspon na “krov Srbije” izveden je najlakšom, najlepšom i najpopularnijom stazom – od planinarskog doma na Babinom zubu. Do vrha Midžor valjalo je preći 8,5 km u jednom pravcu i savladati visinsku razliku od oko 600 metara.
Vrh Midžor, kako navode u PD “Preslap”, može se videti sve vreme, čak i kada je prekriven oblacima, jer upravo oni i “odaju” položaj Midžora. Ovoga puta, samo na kratko, po dolasku na Babin zub, Midžor se mogao videti. Vrlo brzo su oblaci prekrili “krov Srbije”…
Kraća pauza usledila je kod obeliska, zatim je došao i fizički najzahtevniji deo ovog uspona – dolazak do podnožja vrha Žarkova čuka. Potom, do samog podnožja Midžora i razrušene karaule podno njega, učesnici su se kretali širokom stazom koja se nekako našla usred ogromnog prostranstva Stare planine. Ovde je uspon bio neznatan, a utisak koji se stvorio, bio je da se planinari kreću po beskrajnom, ravnom pašnjaku, kažu planinari.
Oni su za oko tri i po sata konačno zakoračili na “krov Srbije”. Neobično za Midžor – nije bilo ni daška vetra, a poznato je da je izuzetno vetrovit vrh. Planinari iz Bugarske na Midžor su izašli neposredno pre grupe iz Srbije. A onda, posle zajedničkih fotografija, taman kada je grupa iz Srbije krenula da silazi sa Midžora, počela je da pada jaka kiša, ubrzo i grad! Ovo je trajalo desetak minuta! Zapravo, već sa puta koji u suprotnom pravcu sada vodi do Babinog zuba, jasno se videlo da već samo par stotina metara dalje, i možda stotinak metara niže, su pašnjaci i beskraj Stare planine obasjani sunčevom svetlošću, kao da kiše tamo nije bilo danima.
Očigledno, masiv Midžora sada nije dopustio kišonosnom oblaku da nastavi svoj put dalje, na zapad i jug, ka Babinom zubu.
Do povratka na Babin zub, svi učesnici ove planinarske akcije bili su potpuno suvi i dobrano rumeni od snažnog sunca, koje se nije predavalo ni na kraju leta kao godišnjeg doma.
Ovaj uspon vodili su Miroslav Dokman, Milorad Ignjatović i Vladimir Mitrović, uz veliku pomoć Aleksandra Micića.
