Bogojavljenje, jedno je od petnaest najvećih praznika koje proslavljaju vernici. 19. januara završava se period tzv. „nekrštenih dana“, a u noć uoči praznika, po narodnom verovanju, otvaraju se nebesa i na njima se ukazuje Bog u svoj svojoj veličini.
Otvaranje nebesa i pojavu Boga na Bogojavljenje, po ovom verovanju, vezuje se za ispunjenje želje (pod uslovom da je jedina).
U gluvo doba, kaže se: vetar prestaje da duva, reke i potoci se zaustavljaju i pretvaraju u vino, vodenice prestaju da rade, a ceo svemir utone u tišinu.
Bogojavljenska noć je vezana i za mnoge ritualne radnje, magijske obrede i gatanja koji su se u nekim sredinama održale i do danas.
U pojedinim delovima Srbije, devojke ili žene odlaze na izvor pre svitanja da zahvate vodu. Ono što je bitno je da niko, ili ništa pre toga nije uzimalo vodu. Odnosno da ona bude „nenačeta“.
U izvor ili tekuću vodu, baca se, tom prilikom zrnevlje pšenice ili kukuruza uz reči: „kako ide voda, tako da kod nas ide berićet“, da bi se potom vraćale kući sa vodom u koju je potopljen bosiljak. Bacanje bosiljka u potoke, reke i izvore je običaj koji se održava i danas u selima istočne Srbije, i veruje se da se tako „sveti voda“.
Osvećenjem kuće na Krstovdan i vode na Bogojavljenje po narodnom shvatanju očišćeni su svi zli duhovi i nečiste sile koje su lebdele oko kuće u periodu „nekštenih dana“ ili „nekrštenaca“ od Božića, do Bogojavljenja
Plivanje za Bogojavljenski krst
Na Bogojavljenje se vadi krst iz vode. Ovaj običaj, koji je usvojila i crkva potiče iz mnogobožačkog vremena kada je jedan od stanovnika zajednice žrtvovan vodenom demonu, odnosno bivao udavljen.
Crkva je ovaj prastari običaj zamenila bacanjem krsta u vodu, pri čemu krst simboliše ljudsku žrtvu, smatraju pojedini istraživači. Nekada se javno svećenje vodom u gradovima obavljalo na raskrsnicama gde je postavljan sto od leda, i na njemu isti takav krst. Oko stola su bile poređane posude sa vodom koja bi bila podeljene narodu nakon osvećenja od strane sveštenika. Nakon tog čina, svi su odlazili, a sto i krst su ostavljani da se sami istope.
Bogojavljenska voda
Verovanje u čudotvornu i lekovitu moć bogojavljenske vode i danas je široko rasprostranjeno. Kaže se da ova voda „ne može da se ukvari“, odnosno: ne može da se ustoji iako stoji u flašama tokom čitave godine.
Narod veruje da bogojavljenska voda može da leči određene bolesti, ali i da „okrepi duh“ u teškim životnim situacijama. Nekada se upražnjavalo da svako od ukućana popije po tri gutljaja ove vode stojeći na sekiri da bi tokom čitave godine bili „zdravi kao čelik“.
Bogojavljenska voda se u nekim delovima severne Srbije ukopava na četiri kraja njive, da njivu ne bi „tukao grad“. Ovom vodom se zalije i čokot vinograda, potopi nešto zrna pšenice ili kukuruza da bi bolje rađalo seme.
U Sremu se veruje da će iz ove vodice, ako se čuva dvanaest godina, procevetati beli cvet. Osvećena voda se daje bolesnicima tokom godine kada nisu u mogućnosti da odu u crkvu na pričest. Zbog verovanja da ne može da se „ukvari“ u nekim delovima Srbije ubacuje se i u bunar da bi se voda za piće pročistila.
Običaji
Na Bogojavljenje se takođe gata pazeći na različita znamenja tokom dana. Najrasprostanjeniji takav običaj jeste u vezi predviđanja vremenskih prilika tokom predstojeće godine. Takođe, gatanjem su se bavile devojke, verujući da će na dan otvaranja nebesa ugledati momka za koga će se udati.
U Timočkoj krajini, na ovaj dan, izliva se olovo u vodu. U likovima razlivenih figura u vodi, pokušava se odgonetnuti ko je „taj suđeni“ za koga će se udati.
Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan.
Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim“. Isus mu na to odgovori: „Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu“.
Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: „Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji“.
Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti. Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu. Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.
Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu, ili u porti hrama.
