Centar za ljudska prava u Nišu u naredne tri godine pružaće besplatnu pravnu pomoć licima koja su pretrpela vidove torture i nečovečnog postupanja, rečeno je na konferenciji u Nišu povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture.
“Do kraja 2020. godine davaćemo pravne savete žrtvama torture, proveravamo i prikupljamo dokaze za žrtve torture i tražimo način da dokumentujemo situaciju koja se dogodila žrtvu i podnosimo krivičnu prijavu. 10 žrtava torture zastupaćemo besplatno pred sudom, ali svako ko želi može da se informiše o pravnoj pomoći u Centru za ljudska prava u Nišu”, najavila je direktorka Centra Lidija Vučković.
Centar za ljudska prava u Nišu sarađuje sa Mrežom IAN i Komeserijatom za izbeglice.
Od 2000. godine u okviru IAN-a je uspostavljen Centar za rehabilitaciju žrtava torture koji pruža medicinske, psihološke, psihijatrijske, pravne pomoći osobama koje su imale iskustvo torture u ratu, koje su bile zatvarane, u logorima, maltretirane, zlostavljane od strane službenih lica, kao što su vojska, policija ili nekih drugih službenih osoba.
Od 2015. godine Mreža IAN radi i sa migrantima od kada je počela migracija stanovništva.
“Oko 30 odsto izbeglica i migranta preživelo je torturu u zemlji porekla, dok je više od 40% doživelo torturu u zemljama kroz koje su prošli na putu do Srbije. Žrtve torture u Srbiji, iako imaju pravo na obeštećenje, najčešće to ne dobijaju jer ne poznaju zakone i svoja prava”, rekla je Bojana Trivunčić iz Međunarodne mreže pomoći IAN.
Trenutno, u 19 kolektivnih centara u Srbiji boravi oko 3.000 migranata, a za poslednje dve i po godine kroz našu zemlju je prošlo oko million migranata.
“Mnogi migranti žele samo da prođu kroz Srbiju ali doživljavaju torturu na putu “spasa” i Centar za rehabilitaciju u saradnji sa IAN-om i Komeserijatom pruža podršku migrantima. Uspostavljen je sistem sa svim nadležnim službama”, istako je Slobodan Savović iz Komeserijata.
Na konferenciji je dodato da se iskorenjivanje torture, koja predstavlja jedno od najtežih kršenja ljudskih prava, može postići akcijom svih državnih institucija, promenom definicije torture i pooštvaranjem kazni za počinioce, kao i potpunom primenom prava na rehabilitaciju i nadoknadu za žrtve.
Konvencija protiv torture i drugih surovih neljudskih i ponižavajućih postupaka ili kazni koji je usvojila Generalna Skupština UN, stupila je na snagu 26. juna 1987, a Srbija je među državama potpisnicama. Prema navedenoj Konvenciji, zabrana torture je apsolutna.
