Pošto naši političari nisu bili uključeni u ovo istraživanje, Donald Tramp proglašen je političarem koji najviše i najbanalnije laže. Kako su istraživači utvrdili, on je tokom četiri godine na vlasti izneo čak 30.573 pogrešne tvrdnje, povećavajući broj izgovorenih laži kako je odmicao mandat, pa je tako u prvoj godini predsednikovanja lagao u proseku šest puta dnevno da bi se broj njegovih laži u četvrtoj godini vladavine popeo na 39 u toku jednog dana.
Prema pisanju portala The Conversation, Tramp svakako nije jedini političar koji laže. Šta više, postoje i oni opasniji koji mnogo perfidnije lažu ali njih je teže uloviti u laži. Iz tog razloga Tramp služi kao neka vrsta maskote. On se najviše ističe u ovoj neslavnoj disciplini zato što su njegove laži često trivijalne i nerealne, počev od one koju je izrekao tokom prvog radnog dana kao predsednika – da tokom njegove inauguracije nije padala kiša, iako jeste padala i to može da proveri svako ko premota snimak. Ili na primer da su izbori na kojima ga je pobedio Bajden pokradeni.
Dok je publike, biće i laži
Ali zašto bi neko tako očigledno lagao? Profesori političkih nauka Kevin Arkenou i Roj Truks kažu – zato što postoji publika za te laži. Naime, iako je dokazano da ona nije tačna, u tvrdnju da su pokradeni izbori i dalje veruje oko 50% republikanaca iz različitih razloga ali jedan od dominantnijih je činjenica da im to podiže samopouzdanje jer im pokazuje da nisu odabrali gubitničkog kandidata već da je njemu pobeda ukradena.
Generalno, birači veruju u laži jer su im one interesantnije, prijemčivije i bude im emocije, dok je istina često dosadna i neinspirativna. Onaj političar koji zna šta njegova publika želi da čuje i koji nema moralne barijere kada je u pitanju laganje sigurno će biti u velikoj prednosti nad rivalom koji se uvek drži istine.
No, nisu političari jedini koji lažu. Svi mi ponekad „kreativno tumačimo“ realnost, budući da prema istraživanjima prosečan građanin slaže dva puta na dnevnom nivou. To su uglavnom bezopasne, tzv. „bele laži“, mada ima i ovih drugih, kojima lažov obezbeđuje neku vrstu koristi za sebe.
Ima i ljudi koji uživaju u laganju i koji su u tome vrlo dobri zbog ogromnog samoupouzdanja koje imaju dok iznose neistine. Osobe koje tako dobro lažu, bez osećaja krivice i bilo kakve odgovornosti, često imaju odlike narcizma ili psihopatije, tvrde psiholozi i dodaju da one ne brinu o tome kako će se njihova laž odraziti na recipijenta jer ih zanima samo zadovoljenje sopstvenih potreba.
Imigranti ne jedu kučiće, ali to više nije ni važno
Da li je slučajnost što je veliki broj takvih ljudi zastupljen baš u politici, to je verovatno pitanje za neko novo istraživanje. Međutim, činjenica je da se politika već vekovima vezuje za laganje, a najpoznatiji zagovornik upotrebe svih sredstava koja opravdavaju cilj u njoj bio je Nikolo Makijaveli, po kome se danas naziva pravac koji opravdava između ostalog i obmanjivanje javnosti u cilju opstanka na vlasti.
Čini se da je u Americi Tramp ovom tehnikom ovladao bolje od mnogih svojih kolega. On koristi tzv. velike laži odnosno izgovara stvari koje, iako na prvi pogled deluju nerealno, izazivaju jaku emotivnu reakciju među slušaocima i, bez obzira na to što će novinari kasnije otkriti da je izrekao laž, ljudima će slika koju su zamislili čuvši njegovu laž ostati zauvek u sećanju. Takva je na primer bila ona laž da imigranti u SAD otimaju i jedu kućne ljubimce. Verovatno ste, dok ste ovo čitali, zamislili nekog zlog stranca koji mučki ubija vašu slatku kucu ili macu kako bi je u slast pojeo. Nema veze što to nije istina, ovaj prizor vam se sigurno urezao u svest. Možda zbog toga nećete zamrzeti strance, ali ako ste već imali neke sumnje vezane za imigraciju, slika imigranta koji proždire vašeg četvoronožnog prijatelja ih sigurno neće ublažiti. A ko može da vam pomogne da se vi i vaši kućni ljubimci osećate sigurnije? Pa naravno, onaj ko želi da ograniči imigraciju – Tramp.
Samo što tu postoji jedan problem. Ovde cilj ne opravdava sredstvo, jer njegov cilj verovatno nije da zaštiti vašeg ljubimca, već da dođe na vlast.
Izvor: Bif.rs