Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?

iz niša
Foto:Aerodrom "Konstantin Veliki"

Linija Niš-Beograd nije napravljena kako bi se avionskim saobraćajem povezala ova dva grada, nego kako bi se Niš povezao sa celim svetom, a novac koji je Er Srbija dobila za organizovanje linija od javnog interesa ne sme biti trošen ni za šta drugo, objašnjava za Novu ekonomiju urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović.

„Ona je iz poslovnog ugla napravljena da Er Srbija ima nove linije koje se prodaju, na primer, Niš – Njujork, Niš – Beč, Niš – London, sve preko Beograda“, kaže Vojinović.

Er Srbija je od države dobila ugovor vredan 2,8 milijardi dinara za organizovanje letova sa niškog i kraljevačkog aerodroma.

Ove godine trebalo bi da se uspostave redovne linije od Niša ka Frankfurtu (Hanu), Kelnu, Ljubljani, Atini, Solunu, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.

Iz Kraljeva avionom bi trebalo da se putuje u Solun, Tivat i Istanbul.

Tender na kome je Er Srbija izabrana kao najpovoljniji ponuđač za obavljanje avio-prevoza na linijama u javnom interesu u skladu je sa evropskim pravilima koji se odnose na tzv. PSO (public service obligation) linije, objašnjava Vojinović.

„To tehnički funkioniše da ako je, na primer, trošak leta 100 evra i Er Srbija na tom letu zaradi 40 evra (proda toliko karata, prim. nov.), država samo pokriva sam gubitak od 60 evra. Ne plaća ceo trošak od 100 evra“, kaže Vojinović.

Novac koji Er Srbija dobija na ovaj način ne bi smeo da se koristi ni za koje druge svrhe i kompanija njime ne bi mogla da pokriva druge svoje troškove.

Stroga evropska pravila

Vojinović objašnjava da, iako Srbija nije članica Evropske unije (EU), ona jeste deo „otvorenog neba“, odnosno sporazuma kojim se dereguliše tržište.

„To u teoriji znači da, ako se pravila prekrše, jednom kada uđemo u EU, bi kompanija sav taj novac morala da vrati. Nijedan evro ne ide u redovne troškove kompanije, odnosno da time pokriva neke druge gubitke“, kaže on.

Celokupno plaćanje bi trebalo da funkcioniše kao „postpejd“, odnosno da država novac nadoknađuje tek nakon sprovedenih letova, kada bude i utvrđeno koliki su gubici bili, kaže Vojinović.

On dodaje da problem jeste netransparentnost jer se do sada ne zna da li je država u prethodnom ciklusu, kada je Er Srbija takođe dobila novac za linije u javnom interesu, kontrolisala sprovođenje ugovora.

Ipak, „veliki bauk“ jeste Evropska unija koja bi, ukoliko se utvrdi da su pare nenamski trošene i da su na ovaj način pokrivani drugi troškovi Er Srbije, mogla Srbija na neki način da postepeno „izbacuje“ iz „otvorenog neba“, kaže Vojinović.

Izvor: Nova ekonomija, Bif