Članovi Sindikat sudske vlasti protestovali su preko puta Palate pravde u Nišu zbog lošeg materijalnog položaja zaposlenih u pravosudnim organima u Nišu i okolini. Članovi sindikata su ranije napustili sastanak s ministrom pravde Nenadom Vujićem pošto nisu dobili zadovoljavajući odgovor.
Nemanja Đurić, sudski pomoćnik iz Beograda, rekao je da su zahtevi zaposlenih u pravosuđu povećanje osnovice za obračun zarada, kao i isplata toplog obroka i regresa, na šta imaju pravo po kolektivnom ugovoru.
“To su materijalni razlozi, ali to je mnogo šire od našeg materijalnog položaja”, rekao je Đurić za N1 i podsetio da po Ustavu sudije imajupravo na materijalnu nezavisnost a da se to pitanje preliva i na sve druge zaposlene u sudovima.
On je kazao da je bolji materijalan položaj svih kategorija zaposlenih u pravosuđu neophodan kako bi se sprečila korupcija i slične pojave u sudovima.
Đurić je rekao da ministarstvo već tri meseca, od kada su zahtevi ispostavljeni, ignoriše zaposlene.
“Ministarstvo pravde ne želi ni na koji način da vidi da smo u štrajku. Ministar pravde je u nekom vidu turneje, samopromocije. Trebalo bi na tim sastancima da se saslušaju zaposleni, a ovo je treći sud po redu u kojem zaposleni napuštaju sastanke jer vide da se ne nudi rešenje za njihove probleme”, kazao je sagovornik N1.
On je dodao da se pominju izmene zakona o sudskim taksama, ali da taj predlog još nije objavljen, kao I da je upitno kako će na povećanje taksi reagovati advokatske komore I da li će to biti još jedan razlog za obustavu rada advokata.
Kada su u pitanju takozvane stimulacije, kojima bi se primanja zaposlenih u pravosuđu uvećala, sudski pomoćnik je rekao da one nisu rešenje jer ne ulaze u zaradu, niti u obračune za doprinose i minuli rad.
“Što se tiče prvog zahteva, ostajemo pri povećanju osnovice za obračun plate”, kazao je.
Sudski pomoćnik iz Niša, Zorana Ilić, kazala je za N1 da su zaposleni napustili sastanak jer im ministar nije dao nijedan konkretan odgovor o problemima koji ih muče.
Ona je istakla da se na zaposlene u sudovima vrši pritisak, a da se od štrajka odustalo pošto su uprave sudova preduzele mere za umanjenje onima koji će stupiti u štrajk.
“I to se smatra jednom merom pritiska. Pritisci koji se stvaraju su pritisci koji imaju neko uporište u zakonu, ali je diskutabilno da li ograničavaju naše izražavanje nezadovoljstva i pravo na štrajk”, rekla je Ilić.
Ona je podsetila da je Ministarstvo pravde u počeku štrajkova ocenilo da su oni opoziciono delovanje, a sličan komentar čuo se i danas, dodaje sagovornica N1.
