Književnu nagradu “Branko Miljković” za najbolju knjigu pesničke produkcije prethodne godine dobio je Vladimir Kopicl.
Kako se navodi u saopštenju, odluka da Vladimir Kopicl bude laureat bila je jednoglasna. Kopicl je nagrađen za knjigu pesama “Udaljeni bubnjevi”, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.
Žiri u sastavu Goran Maksimović, predsednik i Dragan Bošković i Vojislav Karanović, članovi, imao je složen zadatak da se opredeli za najbolju knjigu pesničke produkcije prethodne godine. “Na konkurs je pristiglo oko 120 pesničkih knjiga a žiri je imao i uvid u celokupnu produkciju u 2020. godini”, stoji u saopštenju.
“Na tragu Miljkovićeve modernizacijske matrice savremene srpske poezije, pesništvo Vladimira Kopicla odlazi poetički korak dalje. „Udaljeni bubnjevi“ predstavljaju artikulaciju, u savremenom svetu sve udaljenijeg zvuka bića poezije. I to poezije koja iznova pronalazi sebe u igri sa kulturološkim i „dnevnim“ stereotipima, i izraženom sarkazmu prema popularnoj kulturi. Poigravanje, dakle, znakovima, značenjima, ironija i humor određuju identitet Kopiclove poezije i njegov prepoznatljiv stilski postupak. Njima je obeležio svoj pesnički glas i glas savremenog srpskog pevanja“, obrazloženje je žirija.
Nagradu dodeljuje Grad Niš, finansijski je podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije, a organizator dodele je Niški kulturni centar. Nagrada se sastoji od povelje, statuete i novčanog iznosa. Svečano će biti uručena tokom juna 2021. godine.
[irp]
Vladimir Kopicl rođen je 1949. godine. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Neke od knjiga poezije koje je objavio su Aer (Matica srpska, 1978), Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002), Nesvršeno (dvojezično izdanje, Matica makedonska/ Arka, 2011) i Szurdukok (Forum, 2019).
Dobio je Brankovu nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku (1989), Nagradu DKV za knjigu godine (2003), nagradu “Stevan Pešić” (2003), nagradu ISTOK-ZAPAD (2006), Disovu nagradu za pesnički opus (2008), nagradu “Desanka Maksimović” za pesničko delo i doprinos razvoju srpske poezije (2012), nagradu “Ramonda Serbica” za celokupno delo i doprinos književnosti i kulturi (2017) i nagradu “Dimitrije Mitrinović” za roman “Purpurna dekada” i izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti (2021).
O njegovom književnom i umetničkom radu objavljene su monografska izdanja: “Vladimir Kopicl:Ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara” (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007, priredio Nebojša Milenković), “Najbolji svet – Vladimir Kopicl, dobitnik Disove nagrade” (Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis”, Čačak, 2008, priredila mr Marijana Matović) kao i zbornik radova “Poezija Vladimira Kopicla” (Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd, 2014, priredila Mirjana Stanišić).
