Sada kada je gotovo izvesno da se u Srbiji vraća obaveza za služenje vojnog roka, nameću se pitanja – za šta je vremenski dovoljna obuka od 75 dana, da li država ima kapacitete za to, koliko će to da nas košta i kada možemo da očekujemo da prva klasa uđe u kasarne.
Najpre je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao saglasnost, a Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se nalaže pokretanje procedure za vraćanje obaveznog vojnog roka.
Sada je na redu nadležno ministarstvo koje treba da pokrene proceduru, a konačna odluka biće pred narodnim poslanicima u republičkom parlamentu.
Prema najavama, vojni rok bi trebalo da traje 75 dana i biće obavezan za muškarce, dok će žene i dalje moći da služe dobrovoljno.
Vojni analitičar Vlade Radulović kaže za Euronews Srbija da je država – u odnosu na prethodne najave – sada otišla najdalje u konkretizaciji vraćanja obaveznog služenja vojnog roka.
“Ostaje tu mnogo nekih stvari koje su još uvek nejasne, odnosno nedostupne javnosti, koje se tiču samog programa obuke i drugih stvari. Ali to su stvari o kojima ćemo pričati kasnije. Iz ove perspektive sada, ono što je najznačajnija promena u odnosu na sve ranije godine, jeste da imamo konkretnu odluku koja je u nekom formatu, u nekoj formi već stupila na snagu, ali i očekuju nas ostale procedure, pre svega Vlade i Skupštine”, objašnjava Radulović.
Šta sve može za 75 dana?
Govoreći o tome da li je najavljenih 75 dana dovoljno za obuku, vojni analitičar kaže da će “vreme pokazati, odnosno rezultati prve, druge, treće, klase kada ovaj format zaživi”.
“To će pokazati šta je zapravo rezultat služenja roka od 60 + 15 ili 75 dana. Ako bismo posmatrali po toj nekoj matrici onako kako ona izgleda, to znači osnovna, odnosno individualna obuka, nakon toga obuka po VES-u i nakon toga obuka u jedinici. To za 75 dana ne možete i niko ni ne govori o tome, dakle ne razmatra se ta opcija”, ističe Radulović.
Dodaje da će vojnici kasnije kroz vežbe, na osnovu ocena koje su dobili, dalje razrađivati po jedinici.
“Ovo sada, bar na osnovu informacija koje imamo, jeste individualna, osnovna ili kako se to kaže, pešadijska obuka. Dakle, da vojnik nauči da rukuje ličnim naoružanjem, strelačkim ili pešadijskim naoružanjem. Nije to samo puška već i sve ono što to prati. Da nauči da ukaže prvu pomoć sebi ili nekom od vojnika, da nauči da izgradi određeni zaklon, dakle, da nauči da se kreće po bojištu, da nauči neke osnovne taktike i tehnike postupanja u ratu. Dakle, to su neke osnovne bazične stvari. Sve nakon toga, kažem, to je ovaj drugi segment kada vi prosto dobijete VES-u, odnosno vojno evidencijom specijalnosti, i nakon toga kreće posle neko vaše dalje pozicioniranje. Kako će se to urediti, ja opet iz nekih opravdanih i razumljivih razloga neću govoriti o tome u medijima”, ističe Radulović.
Analitičar napominje i da je ovaj program je bio jedan od ponuđenih i predloženih.
“Dakle, on je samo jedan koji je izabran kao najoptimalniji u datom trenutku. Nekoliko je bilo na stolu, nekoliko opcija je bilo u razmatranju, vremenski dužih i kraćih”, ističe on.
Koliko će to da košta?
Tačna cifra koliko će nas koštati uvođenje vojnog roka za sada nije poznata, dodaje Radulović.
“Godinama se spekulisalo o različitim ciframa. Nekada su te cifre paušalno izricane u javnosti. Pa su se pominjale cifre od čak 600 miliona pa do nekoliko desetina. Istina uvek bude negde između”, objašnjava naš sagovornik dodajući da je ministarstvo sigurno izračunalo koliko će iznositi početna cifra.
Ističe da u celoj priči postoji nekoliko problema, a da je pitanje finansija samo jedno od njih.
Izvor: Euronews.rs
