U “ Švajcariji “ kolači po Bečkim receptima

kafana Marger Izvor: wikipedia
Kafana Marger Izvor: wikipedia

Niš je od davnina imao dobre kafane, ali i poslastičarnice.

Pa kad prepiješ u kafani svratiš u poslastičarnicu da se zasladiš i osvežiš bozom ili limunadom, a kad se “ sav ušećeriš “ od niških slatkiša i “ ako ti se baš malo i posmuči, a ti svrneš u kakvu kafanu… pa posrčeš nekoliko fildžančića grčke kave “ pisao je, peru vičan, još davne 1878. godine Milorad Popović – Šapčanin.
A opisujući niške poslastičarnice koje je kako kaže : “ … kakav Makedonac ili starosrbijanac otvorio, čitavi redovi tepsija gledaju tebe, a ti gledaš u njih, a u njima one pite i baklave razne vrste zalivene medom, pa kajdafi …. opet zaliveni medom i šećerom, halva od oraha, ćetena i još nekakva…. Samo dosta dinara u džepu i dobar želudac, pa da ne izađeš, dok se sav ne – ušećeriš “.

U Nišu oko tridesetak poslastičarnica

U godinama između dva svetska rata, Niš je imao oko tridesetak poslastičarnica. ” sladoled, sladoled – hladan, sladoled ” – vikali su u tople letnje dane ulični prodavci noseći sladoled niškim ulicama u posebnim čuturama na leđima.
Ali, vreme se menjalo, nestajao je “ orjent “ sa niških ulica, sve se polako modernizovalo, pa i način prodaje sladoleda.
Vedute Starog Niša. Preuzeto sa stranice Sarajlije Nišlije
Po ugledu na Beograd i Beč i u Nišu se pojavila prva ručna kolica za prodaju sladoleda. Bila su moderna, lepa – živopisno ofarbana i sa najmanje dve vrste sladoleda. Sečajući se tog vremena poznati stari Nišlija Vidoje Stojanović kaže : ” poznati niški poslastičar Teofilo Mihajlović, čiji potomci i danas drže poznate poslastičare, nabavio je takva kolica za uličnu prodaju sladoleda. On je, seća se Vidoje – “ prvi nabavio i italijansku mašinu za sladoled i mašinu za pravljenje korneta.“
U Niškoj “ glavnoj ulici “ bilo je nekoliko poznatih i dobrih poslastičarnica koje su dugo čak i posle rata opstajale. Ali, poslastičarnice “ Švajcarija “ poodavno nema. Ostalo je samo ime skvera između Obrenovićeve i Dušanove ulice. “ Švajcariju “ je držao poslastičar Rade Dimitrijević i njegova supruga, a u “ istoriju su ušli “ kao prvi poslastičari koji su orjentalne poslastice zamenili evropskim kolačima. Nabavili su recepte iz Budimpešte i Beča i pravili su u svojoj poslastičarnici torte i kolače, eklere, šam i krem pite. Tako su evropski kolači došli i do Niša , a taj moderni slatki asortiman prihvatili su i poznati poslastičari : Teofilo, Metodija, Najdanović, kasnije i Pelivan, pa Janko i mnogi drugi.

 

Foto: Muzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije
Foto: Muzej, virtuelni muzej srpske i svetske fotografije
Po dobrim tortama i sladoledom bila je poznata i poslastičarnica “ Lipa “ ali ne samo po tome. Bila je lepo i moderno opremljena, sva u mermeru i brušenom staklu. Sladoled u “ Lipi “ se služio u posudama od rostfraja.
Ali i evropski kolači nisu izmenili mnoge druge poslastičarnice u kojima je i dalje bilo “ rahatlokuma u tabacima i sudžucima “ i koji se žuti kao smilj i providi kao porculan, “ a sav se osuo belim bademima „. A sudžuka i šećerleme je bilo, lepih tulumbi i orasnica, a osvežavalo se “ profirnim špricerom “ od boze i limunade …

izvori : Niški Vesnik

 

priredio : Novaković Č. Milan

 

Exe-Net