U susret Danu borbe protiv moždanog udara u Nišu

U susret Nacionalnom danu borbe protiv moždanog udara
U susret Nacionalnom danu borbe protiv moždanog udara

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara obeležava se 9. juna kako bi se javnosti skrenula pažnja javnosti na značaj blagovremene dijagnostike i lečenja ove bolesti, sa posebnim akcentom na njeno sprečavanje odnosno prevenciju.

Moždani udar je oboljenje uzrokovano poremećajem moždane cirkulacije. Do moždanog udara, ili šloga, dolazi uglavnom zbog prskanja neke moždane arterije ili zapušenja arterije krvnim ugruškom na mestu promene zida krvnog suda.

Akutni moždani udar je treći uzrok smrti u razvijenim zemljama sveta, posle kardiovaskularnih i malignih bolesti, a drugi uzrok smrti u celom svetu.

Jedna trećina bolesnika koja doživi moždani udar umre, druga trećina preživi sa često teškim posledicama i trajnom onesposobljenošću za samostalan svakodnevni život, a samo se jedna trećina vraća ranijim aktivnostima i normalnom životu.

U susret Nacionalnom danu borbe protiv moždanog udara Služba za specijalističko konsultativne delatnosti – Odeljenje psihijatrije i Služba za zdravstvenu zaštitu odraslih – Centar za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravlja Niš, organizovali su akciju kojom su građanima pružali savete i neophodne informacije vezane za prevenciju i ranu dijagnostiku akutnog moždanog udara.

Zainteresovanim građanima Niša i okoline  podeljen je i  zdravstveno-vaspitni materijal, što će se nastaviti raznim akcijama u ostalim zdrvstvenim ustanovama na Dan borbe protiv moždanog udara.

Prepoznajte prve simptome moždanog udara

Nešto vam se dešava ali ne možete da shvatite da li je samo umor, smetenost ili nešto ozbiljnije. Ako ne možete da se nasmešite, izgovoriti jednostavnu rečenicu, isplaziti ravno jezik ili podignete ruke, zovite Hitnu pomoć.

Prilikom moždanog udara mnogo štete može da se sprečiti brzom lekarskom intervencijom. Ako se stigne do lekara za tri sata od prvih simptoma, oporavak je znatno olakšan.

Simptomi moždanog udara su raznovrsni, zavisno od toga koji je deo mozga zahvaćen žarišnim patološkim procesom, ali je za sve poremećaje karakteristično da nastaju iznenadno i često su praćeni jakom glavoboljom i povraćanjem.

Najznačajnije i najčešće grupe simptoma, koji mogu da se pojave kod osobe koja je žrtva moždanog udara, su sledeće: iznenadna istovremena slabost ili utrnulost jedne polovine tela (lica, ruke i noge); potpuna oduzetost dela tela; iznenadna zbunjenost; dezorjentisanost u vremenu, prostoru i prema licima; smetnje izgovaranja ili razumevanja govora; iznenadne teškoće u vidu na jednom ili oba oka; duplo viđenje; iznenadne teškoće u hodu, gubitak ravnoteže ili koordinacije pokreta; iznenadna jaka, do tada nedoživljena glavobolja.

Za osobe koje dožive moždani udar najvažnije je brzo prepoznavanje simptoma i hitan transport u bolnicu, bez panike, jer se ovo oboljenje može uspešno lečiti.

Postoji savremeni lek koji pomaže, ali je od presudne važnosti da se primeni u prva tri sata od nastanka moždanog udara.

Zbog toga je veoma važan dolazak u bolnicu u prvom satu od pojave simptoma, kao i brza, precizna dijagnostika.

Na taj način se ishod oboljenja pomera ka izlečenju bez posledica, koje mogu biti različite i brojne opet u zavisnosti od toga koji je deo mozga – zbog začepljenja ili pucanja (prskanja) krvnog suda – odumro.

Dostava hrane u Nišu