U Srbiji izrazito polarizovani stavovi po pitanju vakcinacije

Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

Najuticajnije fejsbuk stranice u Srbiji na temu vakcinacije protiv virusa covid-19 u prvoj polovini 2021. godine imale su ili izrazito pozitivan ili izrazito negativan narativ o vakcinama, dok je među njihovim objavama posebno primetan pozitivan narativ o Rusiji, a negativan prema zemljama Zapada.

Ovo je pokazalo istraživanje o izveštavanju fejsbuk stranica u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji o vakcinaciji, koje je sprovedeno kroz projekat „Šta Srbija misli“ organizacije Novi treći put.

Za potrebe ovog istraživanja odabrano je po 20 konvencionalnih stranica i četiri nekonvencionalne stranice iz prethodno nabrojanih država koje su po broju reakcija na objave koje se tiču vakcinacije imale najveću aktivnost.

Kada je u pitanju sama vakcinacija, pozitivan narativ o vakcinaciji najviše puta je uočen u Srbiji – čak 33,6 odsto svih posmatranih objava sadržalo je pozitivnu konotaciju. Sa druge strane, i kada su u pitanju negativni narativi o vakcinaciji, Srbija takođe prednjači sa 4,9 odsto takvih objava.

U pozitivnom predstavljanju vakcinacije prednjačile su stranice „Kurir“ iz Srbije (47% svih objava ove stranice), a u negativnom predstavljanju prednjačile su nekonvencionalne stranice „Logično“ (28%) i „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ (90%) u BiH i Srbiji.

Vredno pomena je i izveštavanje o svetskim silama u kontekstu pandemije. Izmerene su vrednosti narativa prema Kini, Rusiji i Zapadu (SAD, EU i UK).

Pozitivan narativ o Rusiji, a negativan prema zemljama Zapada

U pozitivnom predstavljanju Kine prednjačile su stranice „Srbija Danas“ (3.9% svih objava ove stranice, Srbija), „Borba.me“ (2.2%, CG) i „Bljesak.info“ (2.7%, BiH). Kada je u pitanju negativan narativ, u BiH je „Glas Amerike – Studio Washington“ prednjačio sa 2.8% svih objava stranice, u CG to je „Glas Amerike – Otvoreno studio“ sa 2.4%, a u Srbiji ponovo nekonvencionalna stranica „VAKCINE – zašto im kažemo NE?“ sa 1.3% objava.

Jasna razlika u narativima prema Rusiji uočava se na srpskim stranicima gde je pozitivno o Rusiji pisalo 1.27%, a negativno samo 0.12% svih posmatranih objava. Specifično je i što u čak 16 od 22 posmatrane stranice u Srbiji nije uočen ni jedan negativan narativ o Rusiji.

U pozitivnom predstavljanju Rusije u kontekstu pandemije prednjačile su stranice „Večenje novosti“ (6.8%, Srbija), „Srpske novine CG“ (3.7%, CG) i „ISKRA“ (5.3%, BiH). Negativno o Rusiji su najviše izveštavalje stranice „Glas Amerike – Studio Washington“ (2.8%, BiH), „M.News World – Obъektivnыe Novosti“ (1.1%, CG) i „Politika“ (0.4%, Srbija).

Najviše pažnje privlačile su objave koje se tiču Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva. U pozitivnom predstavljanju su prednjačile stranice „Danas“ (1.1%, Srbija), „RTCG Portal“ (3.9%, CG) i „Klix.ba“ (6.2%, BiH). Antizapadni sentiment uočen je u 22% objava stranice „Logično“ u BiH, 3.3% „Borba.me“ u CG i 5.5% stranice „Pravo na izbor“ u Srbiji.

Primetan je i različit broj lajkova za „pro“ i „anti“

Iako na prvi pogled 2% svih objava deluje kao nizak procenat, istraživači na ovom projektu napomenuli su da to znači da svaka pedeseta objava ima jasno uočljiv određeni sentiment. Imajući u vidu da je u proseku dnevno posmatrano 129 objava, 3% bi u konkretnom primeru značilo da je u jednom danu određeni narativ uočen skoro 4 puta, a to ostavlja prostor da veliki broj ljudi bude izložen datom narativu.

Smatra se da je svaki narativ, koji je uočen u preko 0.75% svih objava ili barem 1.25% objava uticajnog medija, dovoljno prisutan da bi imao uticaj na javno mnjenje. Takođe, primetan je i različit broj lajkova za „pro“ i „anti“ objave. Kod objava sa narativom vezanim za vakcinaciju, one sa negativnim u proseku imaju 85, a sa pozitivnim 49 lajkova.

izvor: Danas, Bif.rs