Studenti u blokadi Pravnog fakulteta u Nišu ocenili su da takozvani „Mrdićevi zakoni“ direktno urušavaju nezavisnost pravosuđa u Srbiji, posebno ugrožavajući samostalnost i funkcionisanje Tužilaštva za organizovani kriminal. U saopštenju navode da je reč o udaru na ustavni poredak i tvrde da izjave narodnog poslanika Vladimira Mrdića, u kojima je rekao da se zakoni menjaju kako „ministri i Vučić ne bi bili uhapšeni“, ne predstavljaju gaf, već javno priznanje motiva za predložene izmene.
Studenti navode da predložene izmene zakona, prema njihovom mišljenju, ne predstavljaju reformu pravosuđa, već pokušaj njegovog potpunog stavljanja pod političku kontrolu. U saopštenju ocenjuju da bi takva rešenja oslabila ulogu Tužilaštva za organizovani kriminal i onemogućila efikasno procesuiranje organizovanog kriminala i visoke korupcije.
“Posebno ističemo da je postupak donošenja ovih zakona sproveden uz grubo krešenje demokratskih i proceduralnih standarda. Nije bilo javne rasprave niti javnog slušanja, a primenjen je hitan postupak bez opravdanog razloga, uz veštačko objedinjavanje rasprave sa nepovezanim zakonskim predlozima, čime je svesno onemogućena suštinska javna debata“, navode studenti.
Studenti dalje navode da predlagač izmena zakona nije zatražio mišljenje nadležnih institucija, među kojima su Visoki savet sudstva, Visoki savet tužilaštva i Agencija za sprečavanje korupcije. Ocenjuju da je izostanak tih mišljenja u suprotnosti sa uspostavljenim sistemom ustavnih i institucionalnih kontrola.
“Uz to, povređena su i pravila skupštinske procedure, jer pojedini predlozi ne bi ni bili na dnevnom redu da je primenjen Poslovnik Narodne skupštine, usled nepotpunih, formalno neurednih, netačnih i obmanjujućih obrazloženja“, poručuju.
Studenti ističu da posebnu odgovornost za, kako navode, „udar na ustavni poredak“ snosi predlagač izmena zakona Uglješa Mrdić, narodni poslanik Srpske napredne stranke. rešenja.
“On je delovanjem preuzeo ulogu izvršioca političke volje vlasti, nudeći zakone koji ne služe javnom interesu, već predstavljaju obračun sa institucijama koje još uvek nisu u potpunosti pokorene“, saopštavaju.
Studenti podsećaju na gostovanje Uglješe Mrdića na jednoj televiziji, tokom kojeg je izjavio da se zakoni menjaju „kako ministri i Vučić ne bi bili uhapšeni“.
U saopštenju navode da takva izjava, prema njihovom mišljenju, ukazuje na to da se pravni sistem u Srbiji koristi kao mehanizam zaštite nosilaca vlasti, a ne kao instrument ostvarivanja pravde.
Ocenjuju da navedena izjava ne predstavlja gaf ili lapsus, već priznanje motiva za donošenje zakona koji, kako tvrde, ne služe interesima građana, već zaštiti političke elite od odgovornosti.
Studenti dalje navode da Uglješa Mrdić, prema njihovom stavu, nije „usamljeni akter“, već „politički instrument“, dok kao stvarnog nosioca odgovornosti označavaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U saopštenju ocenjuju da Vučić „kontinuirano i sistematski demontira ustavni poredak“, kroz koncentraciju vlasti i podređivanje institucija političkoj volji izvršne vlasti, te da su predloženi zakoni, kako tvrde, još jedan korak ka faktičkom ukidanju podele vlasti.
Studenti takođe navode da bi predložene izmene zakona dovele do paralizovanja rada Tužilaštva za organizovani kriminal, ističući da se broj tužilaca smanjuje sa 25 na devet. Ocenjuju da takvo rešenje pokazuje nameru vlasti da oslabi instituciju koju smatraju ključnom u borbi protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije, navodeći da se ne radi o tehničkoj, već o suštinskoj izmeni.
Posebno kritikuju ulogu predsednika Ustavnog suda Vladana Petrova, koji je i profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Prema njihovim navodima, od predsednika Ustavnog suda se očekuje da bude institucionalna zaštita ustavnosti, dok njegovu, kako tvrde, pasivnost i relativizaciju vide kao nepostupanje u trenutku kada je nezavisnost pravosuđa ugrožena.
Studenti zaključuju da su takozvani „Mrdićevi zakoni“, prema njihovoj oceni, direktan napad na vladavinu prava, jer se njima pravosuđe, kako navode, stavlja u podređen položaj u odnosu na izvršnu vlast, dok se borba protiv organizovanog kriminala i korupcije dodatno slabi.
