Statistika: U Norveškoj 1, a u Srbiji 534 poginule osobe u saobraćajnim nesrećama

statistika
Foto: Ilustracija, Pixabay

Statistika pokazuje da je u Srbiji, 2019. godine, u saobraćajnim nesrećama stradalo više od pet stotina osoba. Statistički najcrnji podatak govori da u Srbiji na putevima najčešće stradaju deca uzrasta od 7 i 8 godina.

Agencija za bezbednost saobraćaja je u 2019. godini prijavila brojku od 534 poginule u saobraćajnim nesrećama u Srbiji. Petina od tog broja stradala je zbog neprilagođene brzine kretanja vozila. Statistika pokazuje da je svaki trinaesti nastradali poginuo zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Iako je ovaj broj predstavlja gotovo istorijski minimum kada se radi o našoj zemlji, podaci koje dobijamo iz Norveške, a koji slede u tekstu, deluju gotovo nestvarno. Definitivno nedostaje prava strategija prevencije saobraćajnih nezgoda, jer je broj od 534 nastradala samo na putevima, previsok za naš malobrojan narod. Jednostavno se nešto mora drastično menjati jer mi te nesreće ne možemo da priuštimo.

Skandinavski model

Helsinki i Oslo dve su evropske prestonice koje nisu imale niti jednog poginulog pešaka ili biciklistu u čitavoj 2019. godini. U istoj godini (podaci za 2020. još nisu predstavljeni u jedinstvenoj analizi), u Oslu je poginuo jedan vozač,  dok je Norveška na nacionalnom nivou prijavila nula smrtnih slučajeva dece u saobraćajnim nezgodama.

Ključ za ovakve statističke podatke koji govore u prilog poboljšanja bezbednosti jesu:

  • Tendencija ukupnog smanjenja automobilskog saobraćaja, uz niža ograničenja brzine,
  •  i uvođenja posebnih „zona srca“ oko škola.

Takođe, narodi ovih skandinavskih zemalja već dugi niz godina podstiču se ka biciklizmu i većem korišćenju ovog prevoznog sredstva.

Norveška je takođe zabeležila najveći pad smrtnih slučajeva na putevima od 2010. godine, sa 20 poginulih na milion stanovnika. Grad Oslo je 2019. prijavio neverovatan broj od jednog poginulog vozača automobila u čitavoj godini.

U Helsinkiju je centralna gradska zona pod ograničenjem od 30km/h, dok se u ostalim gradskim oblastima uvode povišeni pešački prelazi, kružni tokovi i ostale mere koje efikasno pomažu u reduciranju brzine vozila.
Izvor: Luftika

 

Dostava hrane u Nišu