Prostorni plan grada Niša postavlja okvir budućeg prostornog razvoja grada. Međutim, analiza dokumenta otkriva značajnu kontradikciju između demografskih trendova, infrastrukturnih mogućnosti i planirane urbanizacije, navode iz Gradskog odbora Srbija centra (SRCE) u Nišu.
Iz Srbija centra (SRCE) u Nišu navode da plan istovremeno predviđa pad broja stanovnika, značajno širenje građevinskog zemljišta i infrastrukturna rešenja koja u bliskoj budućnosti nije realno obezbediti.
„U njemu se istovremeno projektuje pad broja stanovnika sa oko 249 hiljada na približno 230 hiljada u naredne dve decenije, a paralelno se planira značajno širenje građevinskog zemljišta, i to pre svega na račun poljoprivrednih površina u prigradskim i seoskim područjima. Takav pristup otvara ozbiljno pitanje održivosti planiranog razvoja jer, za koga se grad širi ako se broj stanovnika smanjuje?“, pitaju.
Plan, kako navode, predviđa više nego dvostruko povećanje ukupnog građevinskog zemljišta na teritoriji grada, čime se urbani prostor širi daleko izvan postojećih potreba.
„To širenje nije ravnomerno ni nasumično, već je koncentrisano upravo u prigradskim naseljima i selima koja do sada nisu imala karakter urbanih zona. Kada poljoprivredno zemljište postane građevinsko, ulazi u kategoriju imovine sa većom tržišnom vrednošću, što direktno ima za posledicu veću poresku osnovicu. U Malči se građevinsko zemljište povećava višestruko u odnosu na postojeće stanje, a sličan trend postoji i u naseljima Pasi Poljana, Mramor i Mezgraja, gde je građevinski obuhvat širi za nekoliko puta u odnosu na dosadašnje granice. Time se čitavi delovi grada praktično „precrtavaju“ iz poljoprivrednih u potencijalno građevinske zone, bez jasnog dokaza da za takvim obimom izgradnje postoji realna potreba“, naglašavaju.
Dodaju da ta ista naselja u kojima se planira najveće širenje gradskog građevinskog zemljišta, nemaju adekvatno razvijenu komunalnu infrastrukturu.
„Naselja poput Malče, ali i brojna druga na obodu grada, nemaju razvijenu kanalizacionu mrežu, dok se vodosnabdevanje u značajnoj meri oslanja na lokalne sisteme i ograničene kapacitete postojećih izvorišta. I pored toga, nacrt prostornog plana predviđa širenje građevinskih zona u tim sredinama, bez jasne i realno ostvarive dinamike razvoja infrastrukture koja bi takvo širenje mogla da prati. Postavlja se pitanje kapaciteta i mogućnosti NIVOS-a (niškog vodovodnog sistema) da odgovori na istovremeno širenje više naselja i povećanje potrošnje. Nacrtom plana je predviđeno održavanje lokalnih vodovodnih sistema, njihovo povećanja kapaciteta i traženje novih izvora vodosnabdevanja, ali je ostavljena i mogućnost priključenja lokalnih vodovodnih sistema na sistem NIVOS čime bi se rešio problem vodovodnih sistema izgrađenih kroz Štab za vanredne situacije na sistem koji je već u problemu. Izdašnost izvorišta je smanjena zbog klimatskih promena i ogromnih gubitaka u mreži koja se godinama ne rekonstruiše“, ocenjuju.
Plan, kako saopštavaju, daje odgovor na to kako će se obezbediti stabilno i dugoročno snabdevanje vodom, ali se ta obaveza implicitno prebacuje u dalju budućnost.
„Takav pristup nosi rizik da se u narednim godinama formiraju zone stanovanja i industrije bez adekvatnog snabdevanja vodom i bez rešenog sistema odvođenja otpadnih voda“, ocenjuju.
Istovremeno, dodaju, prostorni plan zadrževa visok nivo fleksibilnosti kroz veliki broj budućih urbanističkih planova nižeg reda (PGR, PDR ili UP) i mogućnost naknadnog definisanja konkretnih lokacija i namena, što dodatno relativizuje njegovu obavezujuću snagu, što se ne može reći da nije praksa u poslednjih deset godina.
„Analiza PPGN pokazuje da se prostorni razvoj grada koncentriše u tri pojasa i to pojas prigradskih sela kog čine Malča, Mezgraja, Medoševac i Mramor, zatim koridor Južne Morave koji predstavlja plansku projekciju razvoja infrastrukture i energetskog sistema u funkciji buduće gasne elektrane (Mramor, Krušce i Lalinac), prirodne zone za razvoj turizma i rekreacije, severni pojas (Mezgraja, Trupale i Vrtište) zbog blizine industrijskih zona i autoputa i istočni pojas koji obuhvata Malču i Jelašnicu kao potencijal za solarne elektrane.Prostorni plan Niša ne ograničava obnovljive izvore energije na posebne industrijske zone, već omogućava izgradnju solarnih i vetroelektrana na svim lokacijama koje ispune uslove, uključujući poljoprivredno i šumsko zemljište“.
PPGN, pojašnjavaju, faktički omogućava da solarne elektrane do 2 MW uopšte ne moraju da idu u dalju urbanističku razradu.
„U praksi znači da se preskače dodatna kontrola i analiza prostora, građani nemaju priliku da reaguju (nema javnog uvida), procedura je mnogo brža i lakša za investitore i otvara se prostor za masovnu i nekontrolisanu gradnju, pa čak i „cepkanje“ većih projekata“, naglašavaju.
Što se tiče gasne elektrane, za nju je, kako ocenjuju, za sada opredeljena strateški dobra lokacija zbog blizine prenosnog energetskog sistema i potrebne TS, blizine priključenja na gasovod i blizine Južne Morave. Ta planirana lokacija bi zahvatila 35–60 ha najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta, uglavnom I ili II bonitetne klase, što je ujedno razlog zašto takve lokacije uvek zahtevaju detaljne studije, javnu raspravu i saglasnost više institucija, što je u PPGN jedan od najosetljivijih poteza, ali i isto tako i podatak koji često izostane iz javnih rasprava.
„Obzirom na kompleksnost i visinu investicije, bez obzira na to da li su ovakvi objekti nužna potreba ili ne, takve najave često ostanu samo politička predizborna ideja“, zaključuju.
