Kako prenosi portal Eko straža, novi godišnji izveštaj kvaliteta Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA), krovne evropske agencije za 2023. godinu potvrđuje da Srbija i dalje ima najveću smrtnost od aerozagađenja u Evropi, sa tim da su procene mortaliteta još veće.
U Srbiji je za 2021. prosečno nacionalno godišnje zagađenje za suspendovane čestice iznosilo 20.5pm2. Procenjuje se da je te godine umrlo u Srbiji 14.800 osobe od posledica dugoročne izloženosti PM2.5 česticama, 1,600 azotnih oksida, 740 prizemnog ozona, 17,140 ljudi je ukupno umrlo od posledica aerozagađenja
Iz zavoda za statistiku kažu da je te godine je u Srbiji umrlo 135,901 osoba, što znači da je aerozagađenje bilo odgovorno za 12% ukupnih smrti u Republici Srbiji.
Aerozagađenje je jedan od vodećih uzroka smrti, a kako se model kauzalnih veza razvija i kako saznajemo merne podatke za nova mesta gde su tek postavljeni senzori, procene su sve gore.
Prošle godine posle četvorogodišnje kampanje protesta i borbe na mrežama, Eko Straža je uspela da natera donosioce odluka da usvoje odlagani plan kvaliteta vazduha za period 2022. – 2030.
Na žalost skoro ni jedna stavka iz plana nije primenjena, a budžet za 2024. godinu predviđa svega milion eura za ekološka rešenja što je oko hiljadu puta manje nego što je potrebno.