Godine 1809. dolazi do novih zaoštravanja odnosa između Turske i Rusije. Posle uzaludnih pregovora došlo je ponovo do izbijanja sukoba. 12. marta 1809. Porta objavljuje rat Rusiji, a 21. Rusija Porti.
Rusi kao prvu pomoć šalju Srbima 1.000 pušaka i 30.000 metaka.
Srbija kreće u ofanzivu prema Turskoj: Karađorđe kreće u pravcu Crne Gore, Milenko Stojković održava vezu sa Rusima, Luka Lazarević i Sima Marković upućeni su preko Drine u Bosnu a za napad na Niš je određen Miloje Petrović. Na Niš kreću požarevačka, ćuprijska, paraćinska, ražanjska i aleksinačka nahija sa nešto Krajišnika i Levčana kao i bataljon redovne vojske. Sve ukupno oko 16.000 ljudi koji su se 21. aprila skupili u Deligradu i krenuli ka Nišu. Kao pomoć bio je i Hajduk Veljko koji je operisao na putu Niš-Pirot. Prema podacima koje su Srbi imali, Turci su u Nišu imali svega 3.000 vojnika.
BITKA
Srpska vojska se prema Nišu kretala veoma sporo. Pred Niš dolaze tek 27. aprila i to kod sela Kamenica, Gornjeg i Donjeg Matejevca, gde izgrađuju šest šančeva. Prvi i najveći je bio na Čegru sa vojvodom Stevanom Sinđelićem, drugi u Gornjem Matejevcu (kod danas obnovljene Latinske crkve) sa Petrom Dobrnjcem, treći severozapadno od Kamenice sa vojvodom Ilijom Barjaktarovićem, četvrti u Kamenici sa glavnim komandantom Milojem Petrovićem, peti šanac je bio iznad Kamenice sa vojvodom Pauljom Matejićem i šesti u Donjem Matejevcu. Sinđelićev šanac je bio oblika pravougaonika, na sredini podeljen streljačkim rovom. Na jednoj strani su bili šatori vojvode i vojske, na drugoj barutana u koju je vojvoda Sinđelić pucao.
U boju sprotiv daleko nadmoćnijih Turaka, koji se odigrao 31. maja 1809. godine na brdu Čegar, kod sela Kamenica, nadomak Niša, svojim junaštvom istakao se resavski vojvoda Stevan Sinđelić.
Pošto nije moga da pobedi brojniju tursku vojsku koja je prodrla u šanac, Sinđelić je pucao iz kubure u podzemni magacin baruta.
U eksploziji su stradali svi srpski vojnici i mnogo Turaka. U znak odmazde turski paša je naredio da se od lobanja 952 mrtva srpska vojnika sagradi kula.
Ćele kula, jedinstvena u svetu, svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i godišnje je poseti od 30.000 do 50.000 ljudi.
Zahtev Miloja Petrovića da se Niš odmah napadne nije prihvaćen. Tražilo se da se sačeka sa napadom i izvrši jaka blokada grada. Sa druge strane, turska vojska je dobila veliko pojačanje od preko 20.000 vojnika iz Jedrena, Soluna, Vranja i Leskovca.
Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Turci su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi uskoci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Turci su na juriš ušli u šanac. Sada je tek nastao pravi okršaj. Borba puškama, pretvorila se borbom kundacima, noževima, hvatanje za gušu i za kosu. Turcima su stalno dolazile nove snage, a Sinđelić je ostao sam. Vojnici iz drugih šančeva su hteli da priskoče u pomoć Vojvodi Sinđeliću, ali Miloje nije dozvolio i rekao da svi ostanu na svojim mestima. Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Turke isterati iz šanca, da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ Turcima u ruke (rekao je svom seizu da ode i kaže pravu istinu o tome šta je bilo u bici) opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Posle ovoga, na Čegru je ležalo oko 16.000 Turaka i 4.000 Srba.
ĆELE-KULA
Svojim junaštvom istakao se resavski vojvoda Stevan Sinđelić. Ne mogavši da pobedi brojno jače turske snage koje su prodrle u šanac, Sinđelić je pucao iz kubure u podzemni magacin baruta. U strašnoj eksploziji nastradali su svi srpski vojnici i mnogo Turaka. Da bi zastrašio Srbe, turski zapovednik grada Huršid paša je u znak osvete odrao 952 glave, napunio ih slamom (sve su naši kozari, Srbi drali i punili slamom i u znak pobede i da bi se umilio Sultanu poslao u Istambul. Sultan zgrozen svirepošću, naredio je da se odmah vrate lobanje) i opomene naredio da se od lobanja palih srpskih ustanika sagradi Ćele-kula na ulazu u Niš.
U Ćele-kulu su uzidane 952 lobanje i danas stoji kao simbol borbe Srba za nezavisnost.
Za Tebe…
ODLOMAK IZ KNJIGE
„Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković
