Sednica Skupštine Srbije, na čijem će se dnevnom redu, između ostalog, naći izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, kao i „leks specijalis“ za zgradu Generalštaba u Beogradu, oštećenu u NATO bombardovanju 1999. godine, zakazana je za danas u 10 časova.
Fokus leks specijalisa za Generalštab je na olakšavanju faze rušenja postojećih zgrada. Odredbe se detaljnije bave pripremnim delom radova nego ostalim, piše Forbs. Da je bitno biti brži i od odluke/a sudova sugeriše zašto bismo mogli dobiti verovatno najbrže usvojeni zakon u istoriji, koji se pojavio 2. novembra, a već danas je pred poslanicima.
Na dnevnom redu sedinice skupštine danas će se naći predlog Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, odnosno „leks specijalisa“ za zgradu Generalštaba arhitekte Nikole Dobrića.
Stručnjaci i opozicija upozoravaju da se time priprema rušenje nekadašnjeg Generalštaba, zaštićenog kulturnog dobra, kako bi na tom mestu bio izgrađen hotelski kompleks Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, kao i da se sam Generalštab u Zakonu tretira kao ruševina – bez spomeničkih svojstava.
Predlagači zakona – grupa od 110 narodnih poslanika, sa druge strane tvrdi da predloženi „leks specijalis“ predviđa podizanje spomen obeležja „koje bi obezbedilo očuvanje kulturnog nasleđa“.
„Imajući u vidu odredbe Ustava Srbije, pravno je moguće donošenje ovog posebnog zakona, kojim bi realizacija projekta bila uređena na delimično drugačiji način od opštih propisa, a bez narušavanja osnovnih principa propisanih drugim zakonima i zakonitosti“, navodi se u obrazloženju predloženog zakona.
Tužilaštvo za organizovani kriminal trenutno vodi istragu o zloupotrebama službenog položaja i falsifikovanoj dokumentaciji, kojom je prvobitno ukinuta zaštita nad zgradama Generalštaba, a među osumnjičenima su čelnici republičkog i gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i v.d. sekretarka u Ministarstvu kulture.
Prema navodima „Forbsa“, opasan presedan jeste što poslanici, a ne Vlada, nastoje da proglase projekat gradnje na mestu Generalštaba projektom koji predstavlja „opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj Republike Srbije“. Kako će 1.500 stanova, jedan hotel i jedan muzej uticati na sveukupni razvoj verovatno ne bi mogli da objasne ni svi podnosioci predloga zakona.
Za razliku od drugih propisa, ovaj zakon se ne bavi pitanjima nabavki što nagoveštava da je to prepušteno onome ko će razvijati projekat.
To što se svi organi obavezuju da postupke sprovode po hitnoj proceduri jeste suština donošenja svakog leks specijalisa, ali pitanje je da li je to ključni razlog. Ali, zanimljivo je i to što poslanici već sada znaju da će se projekat realizovati po fazama. Da li i to sugeriše da se daleko odmaklo u njegovoj pripremi? I da bi moglo biti sumnje da je reč o poslu sa koruptivnim elementima.
Već u trećem članu, piše između ostalog Forbs vidi se prava namera sa donošenjem leks specijalisa. Odnosno njegov fokus na fazu rušenja zgrada. Tu se konstatuje da objektima preti urušavanje. Ne samo da je neobično (da ne kažemo neverovatno) da se opis stanja neke nekretnine stavlja u tekst zakona, već bi to verovatno trebalo da posluži kao još jedan argument (možda i osnova) za rušenje.
Zakon o planiranju i izgradnji inače omogućava da se na zahtev investitora donese rešenje o uklanjanju objekta ako predstavlja opasnost po život ljudi. To može da naloži (po započinjanju radova) i građevinski inspektor. Ako drugi načini „ne upale“ nije nemoguće zamisliti i ovu vrstu kreativnosti organa.
Naime ideja sa poslanicima kao predlagačima isključuje i obavezu da se uradi analiza efekata zakona. I da ona dobije mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike. To će nas lišiti informacije na osnovu čega su poslanici zaključili da će ovaj projekat uticati na sveukupni privredni razvoj. I tačno kako. O zakonu mišljenje neće dati ni pojedinačna ministarstva. Dobiće ga gotovog da ga sprovedu, svako u svojoj nadležnosti.
Ono što predstavlja začkoljicu u celom leks specijalisu jeste što se on „ponaša“ kao da je odluka Vlade Srbije o ukidanju zaštite Generalštaba kao kulturnog dobra na snazi.
Problem je što, s pravne strane gledano, to verovatno jeste tačno. Ne postoje informacije (ili do njih nismo uspeli da dođemo), da je Vlada Srbije povukla ovu odluku.
Bez obzira na istragu koja se vodi zbog sumnje da je dokumentacija na osnovu koje je ova odluka doneta falsifikovana, ona bi trebalo da je pravno „živa“. U katastru ta promena nije upisana, ali odluka postoji i po svemu sudeći po njoj može da se postupa.
Naissus. info, Forbes
