Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) podseća javnost da sa dolaskom hladnih dana divlje ptice otežano pronalaze hranu te poziva građane širom Srbije da adekvatnim prihranjivanjem pomognu pticama koje žive u čovekovoj neposrednoj blizini da lakše prežive zimu.
Usled mrazeva, hladnih i kišnih dana, sa svetlošću koja traje sve kraće, pticama koje ostaju u našem području i tokom zime pronalaženje hrane može predstavljati pravi izazov. Pored ovih prirodnih okolnosti, nesmetan život pticama dodatno otežava negativan ljudski uticaj. Nekontrolisana urbanizacija koja se oglušuje o formiranje bilo kakvih većih zelenih površina i neadekvatno održavanje postojećih, stradanje ptica usled sudara sa staklenim površinama zgrada, nevidljiva zagađenja vazduha i bukom, kao i svetlosno zagađenje, značajno utiču na populacije ptica i pustošenje biološke raznovrsnosti.
U prethodnih 50 godina zabeležen je pad brojnosti kod čestih, takozvanih “običnih” ptica, što je najočiglednije kod vrabaca pokućara kojih je, prema studijama, oko 247 miliona manje. Zimska prihrana ne može u potpunosti rešiti ovakve probleme, ali je prvi i najmanji korak koji građani kao pojedinci mogu odmah da preduzmu i pomognu određenim vrstama koje posećuju hranilice. Pored pomenutog pokućara, na hranilicama se mogu očekivati i poljski vrabac, velika, plava i jelova senica, zelentarka, čižak, češljugar, obična i severna zeba, veliki detlić, kos, drozd borovnjak, gugutke…
Evo nekoliko važnih saveta koje treba ispoštovati kako bi hranjenje bilo uspešno i kvalitetno:
-Ukoliko niste sigurni da ćete ptice moći da prihranjujete kontinuirano tokom cele zime, nemojte počinjati sa prihranom. Jednom kada počnu da posećuju vašu hranilicu, ptice se naviknu na stalan izvor hrane, pa ukoliko naglo prestanete, pogotovo tokom hladnih dana, to može dovesti do njihovog uginuća.
-Postoje različiti tipovi hranilica: viseće ili stojeće, sa većom ili manjom zapreminom. Ukoliko ste početnik, odaberite manju, dok ne budete sigurni da li će i u kom broju ptice dolaziti na vašu hranilicu. Izbor će zavisiti i od toga gde želite da je postavite: na terasi, u dvorištu, na drvetu… Najjednostavniju hranilicu možete napraviti od obične plastične flaše kroz koju ćete provući bilo kakvo drvce koje će pticama služiti kao postolje, a iznad njega ćete izbušiti rupe kroz koje će uzimati hranu iz flaše. Najvažnije je da hrana ostaje suva kako se ne bi kvarila od vlage i tako narušila zdravlje ptica.
-Kao hranu koristite različito zrnevlje. Ptice najviše vole suncokret, ali će se poslužiti i lomljenom pšenicom, kikirikijem, orasima, bademom. Ukoliko hranilicu postavljate u javni proctor, birajte ljušteni suncokret jer tako neće biti otpadaka, u suprotnom se preporučuje suncokret u ljusci oko kojeg će ptice morati više da se potrude, što je dobro za njihovu fizičku kondiciju. Važno je da sve što im ponudite bude sirovo i neposoljeno.
Nemojte se razočarati ukoliko vas ptice ne posete odmah prvog dana, njima je potrebno određeno vreme da opaze hranu koju im nudite, da steknu poverenje i da se odvaže.
Pticama možete ponuditi i masne kugle koje se nabavljaju u prodavnicama za kućne ljubimce ili ih napravite sami. Sirovo zrnevlje utopite u neslani loj ili mast, oblikujete u kuglu, ulijete u kore od narandže, kokosa ili bilo koji drugi kalup i okačite. Ovo je odličan izvor energije za ptice tokom hladnih dana.
-Neke ptice poput kosova ili drozdova borovnjaka vole sirovo voće. Presecite jabuku na pola kako bi je ptice lakše kljucale i ostavite je na drvetu.
-Dobro je da se u blizini hranilice pticama ostavi i posuda sa čistom vodom. Vodu je potrebno redovno menjati, pogotovo kada temperature padnu ispod minusa i vodene površine se zalede. Izbacite led i ulijte svežu vodu. Posuda sa vodom ne treba da bude preduboka kako se ptice ne bi udavile. U posudu možete poređati kamenje kako bi ptice lakše pristupile vodi.
-Veliki broj ptica na hranilici može privući ptice grabljivice koje se prirodno hrane sitnijim pticama ili mačke. Ukoliko vaša hranilica ima postolje i stoji na zemlji, oko postolja možete uvezati grančice okrenute na dole tako da mačka ne može da se popne. Sitne ptice se sklanjaju od opasnosti iz vazduha tako što se sakriju u žbunju. Postavite hranilicu u blizini nekog žbunja, a ukoliko je u vašem dvorištu, možete napraviti gomilu grančica, svojevrsni impovizovani žbun, u koji će ptice moći da se sklone.
-Pored toga što pomaže pticama, prihranjivanje je višestruko korisno i zabavno i ljudima. Pojavljivanje različitih vrsta koje možete posmatrati, njihovi međusobni odnosi, različita oglašavanja – sve to pruža lekovitu vezu sa prirodom, pogotovo u gradskim sredinama. Razigrane scene na hranilici vrlo brzo postanu neophodna dnevna doza radosti, što potvrđuju i različite naučne studije koje govore o blagotovornom uticaju ptica na mentalno zdravlje ljudi.
Za više saveta o prihranjivanju posetite sajt hranilice.pticesrbije.rs. Kako biste prepoznali ptice koje posećuju hranilicu, instalirajte “Ptice na dlanu”, besplatnu aplikaciju za mobilne telefone za raspoznavanje ptica. Pridružite se i akciji građanske nauke “Ptice moje hranilice” koju će Društvo za zaštitu i proučavanje ptica organizovati i naredne godine, od 17. do 19. januara, a koja ima za cilj brojanje ptica na hranilicama širom Srbije.
