Plenum prosvetnih radnika grada Niša doneo je odluku o totalnoj obustavi nastave u osnovnim i srednjim školama na teritoriji Niša, do ispunjavanja zahteva studenata.
Odluka je doneta jednoglasno, javnim glasanjem na plenumu koji je održan sinoć, 23. januara, na Prirodno- matematičkom fakultetu, a kojem su prisustvovali predstavnici 45 škola.
Ona bi trebalo da se primeni na nivou škola, ali ukoliko to nije moguće, „potrebno je da se uđe u individualnu obustavu nastave“.
Plemumu su prisustvovali i predstavnici studenata u blokadi, kao i univerzitetskih nastavnika, istraživača i saradnika koji su od 15. januara u protestnoj obustavi rada.
Prosvetni radnici su izneli „primere represije direktora ka zaposlenima koji žele da štrajkuju“, te je dogovoreno da se oni koji trpe pretnje obrate studentima Pravnog fakulteta koji će ih povezati sa pravnim timom koji pruža besplatnu pravnu pomoć.
Studenti u blokadi i univerzitetski nastavnici koji su u protestnoj obustavi rada su kazali da su spremni da učestvuju u svim akcijama koje će se organizovati u školama.
Prosvetari su jednoglasno usvojili i pismo roditeljima, u kojem ih pozivaju da „ne šalju decu u škole“.
„Obraćamo vam se u ovom osetljivom – čak prelomnom – društvenom trenutku, kada biramo svoje vrednosne okvire. Krajnje je vreme da se bavimo uzrocima, a ne posledicama – jer ono ‘Pa šta?’ odavno života košta!“, navodi se u pismu roditeljima, potpisanom sa „Učitelji, vaspitači i nastavnici vaše dece“.
U njemu se navodi da su oni izrazito ponosni što su ih u tu borbu poveli studenti, njihovi bivši đaci, „koji nam svima drže čas – hrabrosti, zajedništva, pravičnosti i empatije“.
„Mi, njihovi učitelji i nastavnici, pored svih problema i pretnji, čvrsto stojimo uz njih i sa njima. Pozivamo vas da nas u toj borbi podržite, budimo zajednica koja će menjati ove nakardne okvire koji su nam nametnuti – nemojte slati decu u škole, stanite uz nas! Samo ćemo tako, zajedno, dočekati i izboriti bolje sutra!“, navodi se u pismu.
U njemu se konstatuje da duže od decenije „svi mi, kao društvo, svedočimo ne samo devalvaciji vrednosti, već potpunom preoblikovanju vrednosnog okvira“, u kojem, između ostalog, „bahatost predstavlja snagu, a sramote skoro da nema“.
U Nišu, inače, ima 33 osnovnih i 24 srednjih „državnih“ škola.
Studentske blokade su proglašene na svih 11 državnih fakulteta čije je sedište na teritoriji grada, počev od 6. decembra prošle godine, kada je to učinjeno najpre na Filozofskom.
Niški akademci protestvuju zbog tragedije u Novom Sadu, kada je 1. novembra prošle godine pri padu betonske nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici poginulo 15 ljudi.
Zahtevaju objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji, krivičnu i političku odgovornost nadležnih i prestanak represije nad studentima i ostalim učesnicima protesta.
Škole su, pak, mesta u kojima se „uči o solidarnosti, ljudskim pravima, građanskim slobodama, toleranciji, kritičkom mišljenju, medijskoj pismenosti, životu u demokratski uređenom i pravednom društvu“
„Ali škole nisu učionice, table i hodnici. Škole su zajednice! Zajednice učenika, nastavnika i vas, roditelja. Koliko je ta zajednica jaka – toliko je i ta škola jaka. A koliko je škola jaka – toliko će deca imati mogućnosti i prostora da se razvijaju u misleća, slobodna i samosvesna bića, sposobna da grade kako sebe tako i društvo u kome živimo“, navodi se u pismu.
Izvor: Danas
