Živimo u vreme epidemije malignih i kardiovaskularnih bolesti, a da bi videli benefite od ulaganja u opremu i inovativne terapije, mora se više raditi na prevenciji, istaknuto je na otvaranju Nacionalne onkološke konferencije u Nišu.
Načelnica Klinike za onkologiju niškog Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Ana Cvetanović je kazala da je onkologija jedna od najdinamičnih grana medicine jer to, kako je navela, nameće epidemiloška situacija u čitavom svetu.
„Po nekim prognozama 2035. maligne bolesti preteći će kardiovaskularne bolesti po učestalosti i mortalitetu“, kazala je ona.
Takva predviđanja, kako je ukazala, „zahtevaju stalnu edukaciju kako bi pacijenti dobijali što bolju terapiju“.
Istakla je da je lista lekova za lečenje različitih maligniteta, u martu ove godine proširena za još 17 inovativnih medikamenata.
Kako je kazala, reč je o lekovima koji se, između ostalog, koriste za lečenje karcinoma dojke, digestivne i urološke karcinome i kolorektalnog karcinoma.
Rekla je da „ti inovativni lekovi počinju da se primenjuju u ovom mesecu“, te precizirala da su tenderi su završeni i da se potpisuju ugovori sa zdravstvenim ustanovama.
„Da nije bilo kovida mislim da bi češće izlazile nove liste lekova, ali imamo obećanje da će se taj kontinuitet nastaviti“, kazala je Cvetanović.
Prema njenim rečima, u poslednjoj deceniji u onkologiji najveća promena dogodila se u terapijama.
Rekla je da su „inovativne terapije visokoselektivne i ciljane i da se dosta razlikuju u odnosu na raniju hemoterapiju“ koja jem kako je objasnila bila neselektivna pa su pacijenti imali više neželjenih dejstava.
„Većina tih terapija prima se preko inekcija ili su to tablete što pruža dobar komfor pacijentima, a to je jako bitno jer se nekada oboleli leče godinama“, istakla je.
Kazala je i da su nove terpacije veoma efikasne i metastatske bolesti pretvaraju u hronično stanje, a kako je navela, „ranije otkrivene karcinome potpuno leče“.
Rekla je i da 30 do 40 odsto svih karcinoma podleže prevenciji i da mogu da se otkriju u najranijoj fazi, a to, kako je navela, znači izlečenje većeg broja pacijenata.
Dok se prevencija „na neki način ne reši sistemski“ ono što, kako je ukazala, „možemo sami da učinimo je da se odgovornije ponašamo prema sebi“.
„Za žene starije od 45 godina to između ostalog znači odlazak na mamografiju jednom u dve godine, a za muškarce starije od 50 godina proveru prostata specifičnog antigena“, kazala je .
Direktor UKC Zoran Perišić je rekao da ta zdravstvena ustanova ima kapacitete da dijagnostifikuje i leči onkološke pacijente.
„Dogodi da se nečega nema, ali nikada ne krivicom Kliničkog centra. Najčešće je razlog u dobavljaču za to što neki lek kasni dan, dva ili pet“, rekao je on.
Kazao je da „to u suštini ne menja ništa u zdravstvenom biltenu pacijenta“ ali, kako je dodao, oni koji boluju od maligne bolesti kašnjenje leka poistovećuju sa lošim ishodom“.
Prema njegovim rečima, UKC Niš trenutno raspolaže svim lekovima, a ministarstvu zdravlja upućen je danas spisak sa opremom čija je popravka hitno potrebna.
„Jedan akcelerator ne radi mesecima, nadam se da će to jako brzo biti popravljeno“, rekao je Perišić.
Državni sekretar u ministarstvu zdravlja Ferenc Vicko je kazao da prema podacima nadležnih, Srbija i dalje beleži rast oboljevanja od malignih bolesti, ali se, kako je naveo beleži i pad smrtnosti.
Druga nacionalna onkološka konferencija okupila je lekare različitih specijalnosti iz cele Srbije a osim onkologa prisutni su i hirurzi, radiolozi i radioterapeuti.
