Pandemija nove bolesti kovid 19, koja već dve godine zadaje brige čovečanstvu i menja režim života i rada u svim zemljama sveta, uticala je i na jednu, posebno osetljivu kategoriju – radnike u inostranstvu.
Ljudi koji su bili prinuđeni da posao traže van granica svoje zemlje i pre krize imali su brojne dileme – kako živeti odvojen život od porodice, da li se isplate odricanja, kako se prilagoditi novoj sredini i zahtevima posla… Sa restrikcijama zbog pandemije, stvari su postale još komplikovanije.
Iskustva agencija za zapošljavanje
Da li se nešto, zbog kovid pandemije, promenilo kod radnika sa naših prostora koji su već angažovani u inostranstvu? Da li je intersovanje za prvi odlazak veće ili manje od onog pre pandemije? Koje brige kao svoje dominantne navode radnici koji se raspituju za poslove, i uslove pod kojima se sklapaju ugovori? Na ova pitanja odgovore smo potražili od Bojana Tanaskovića, direktora agencije za zapošljavanje Novotek Radna Snaga.
„Što se tiče uticaja pandemije covid 19 na rad naših radnika u inostranstvu, možemo reći da nema značajnih promena osim poštovanja mera zaštite od covida 19 na graničnim prelazima , svi su se već navikli na obaveze testiranja ili vakcinacije. Interesovanje za odlazak na rad u inostranstvo je uvek aktuelno. Nije ni povećano a ni smanjeno za vreme pandemije. Radnici uvek teže boljim ponudama za posao pa u tom smislu i nemaju prepreke u donošenju odluke. Primećen je rast zarada radnika u Srbiji za vreme pandemije, naročito u oblasti gradjevine, mašinstva, transporta, medicine, proizvodnje … Rast zarada mnogo utiče na odluku upućivaja na rad u inostranstvo, radnici se teže odlučuju za okolne zemlje EU u kojima je zarada samo neznatno veća nego u Srbiji. Zainteresovanost se budi samo za ponude koje su minimalno za 50 % pa na više bolje od onih u zemlji“.
Šta kažu radnici
Uticaj kovida 19 na život ekonomskih emigranata bio je predmet i obimnih istraživanja. Navodimo rezultate jednog, reprezentativnog. Izvela ga je InterNations organizacija iz Minhena, koja prati potrebe emigranata. Uzorak je obuhvatio više od osam hiljada uglavnom visokoobrazovanih ispitanika, pripadnika preko 160 nacionalnosti, koji žive na 175 lokacija širom sveta. Zaključci su interesantni. Uticaji, ukratko, postoje, ali nisu značajni koliko je očekivano.
Više od polovine radnika koji imaju neki vid stalnog angažmana u inostranstvu, kao i onih koji ga tek očekuju, nisu razmatrali bilo kakve promene svojih planova. Emigranti ističu da je pandemija uticala samo na lična putovanja, društveni život i način rada… Mali broj njih pominje uticaj na finansije, porodični život, mentalno zdravlje.
Jedan broj radnika, oko 9%, odlučio je da ranije od dogovorenog okonča svoj boravak u inostranstvu i vrati se kući, uglavnom zbog želje da bude bliže porodici i prijateljima, brige za njihovo i svoje zdravlje. Zanimljivo je da je samo 10% njih izjavilo da su ranije došli jer su izgubili posao, što nije veliki procenat, imajući u vidu okolnosti i obim krize. Oko polovina svih napred navedenih povratnika želi i nada se da će nastaviti rad u inostranstvu u narednih godinu dana.
Zainteresovani za odlazak na rad u inostranstvo koji su još u svojim zemljama kao glavni razlog za odlaganje navode ograničenja vezana za putovanja, odnosno neizvesnost uslova za ulazak i boravak u drugoj zemlji. Više od dve trećine se nada da će u sledeće dve godine odlazak bit moguć. Oni planove nisu promenili, samo su ih odložili.
Oko 9% ispitanika kaže, i to je interesantno, da je upravo pandemija pomogla da donesu odluku o odlasku na rad u inostranstvo. Pošto se radi o internacionalnom uzorku, upadljivo je da je ova odluka ubedljivo najprisutnija kod građana Rusije.
