Nakon skupa ispred sedišta SNS-a u Nišu kada su išarane prostorije te stranke policija je zvala studente na razgovor. Iz niškog odbora Narodnog pokreta Srbije kažu da je reč o gušenju bunta i postavljaju pitanje da li je u Srbiji boja na zidu postala teži prekršaj od razbijene glave.
IZ NPS-a u Nišu ocenjuju da pravosudni organi ne rade u interesu građana, već u službi partije, ali i da se policija ponaša kao privatno obezbeđenje naprednjaka.
Dodaju da dok vlast kažnjava simbole otpora, nasilnici u Srbiji ostaju nekažnjeni, i dodaju da studenti i građani crvenom farbom nisu samo šarali SNS prostorije, već su želeli da pošalju poruku: “Krvave su vam ruke”.
“U noći kada su studenti u Nišu crvenom bojom obojili prostorije Gradskog odbora SNS, nisu samo ofarbali fasadu jedne političke partije, obelodanili su mnogo dublju i ozbiljniju istinu o današnjoj Srbiji. Boja nije napad. Boja je poruka. Dosta je političkog nasilja, zastrašivanja, partijskog parazitiranja i sistemske represije nad onima koji misle drugačije” ,navode iz Gradskog odbora NPS-a u Nišu.
Dodaju da ovaj događaj nije izolovan incident, već nastavak sistematske represije prema građanskom buntu. Kao primer navode i događaj u Futogu kada je mladić koji je stao između razularenih SNS batinaša i publike na koncertu Beogradskog sindikata osuđen na godinu dana kućnog pritvora”, pa pitaju zbog čega?
“Zato što nije želeo da ćuti dok se huligani bahate i gađaju ljude kesama s farbom. Ironično, njega je kaznila država, dok su stvarni napadači ostali nekažnjeni. Zakon je u Srbiji selektivan ako si uz vlast, možeš sve, ako nisi, bićeš maltretiran”, navode iz NPS-a.
Kažu i da je poruka koju je vlast želela da pokaže reakcijama policije u Nišu nakon šaranja SNS prostorije “Ne dirajte nam fasadu, iako vam uništavamo temelje društva”.
Zbog toga , kako navode, smatraju da pravosudni organi u Srbiji rade u službi partije umesto u interesu građana, da se tužilaštvo bavi bojom na zidu umesto da procesuira kriminal i korupciju, a da se policija ponaša kao privatno obezbeđenje SNS-a.
“Ako se crvena boja na zidu tretira kao težak prekršaj, a razbijene glave na opozicionim protestima ili seksistički napadi partijskih kadrova kao izolovani incidenti, jasno je da živimo u režimu koji više ne glumi demokratiju on je otvoreno represivan. Ali šta je zapravo opasnije: Nekoliko kapi crvene boje ili sistematsko uništavanje slobode? Šta više razara društvo: Protest bojom ili ćutanje pred kriminalom”, pitaju i zaključuju:
“Ako smo stigli dotle da su najbolji među nama u zatvoru, a najgori u kabinetima, onda je krajnje vreme da se zapitamo hoćemo li svi postati saučesnici ili ćemo stati uz one koji više ne pristaju da ćute”.
