Kako ćete najbolje savladati strani jezik koji učite? Naravno, u praksi. To sada odlično znaju učenici OŠ “Ivan Goran Kovačić” iz Niške Banje. A kako? Tako što na opšte oduševljenje, a zahvaljujući ideji nastavnice Ane Milinković, pišu pisma na nemačkom jeziku, svojim vršnjacima iz jedne beogradske škole koja takođe učestvuje u projektu “Pišem ti pismo”. Na ovaj način, uspeli su da na mala vrate vrate jednu veliku “stvar” – pismo, koje toliko dugo niko od nas nije pisao… I još jednu, koja nikada ne izlazi iz mode – novo drugarstvo!
Sve je krenulo “iz glave” njihove kreativne nastavnice nemačkog jezika Ane Milinković. A onda se ideja proširila i na jednu školu u Beogradu.
“Prošle godine u martu razgovarala sam sa koleginicom Dragicom Maksimović iz beogradske škole “Bora Stanković” o tome kako bi bilo divno da pokrenemo projekat „Pišem ti pismo“. Od samog početka sam bila sigurna u podršku direktora škole “Ivan Goran Kovačić” Darka Milojkovića, koji uvek ima sluha za nove ideje i uvek nam je vetar u ledja kada želimo da animiramo decu. ideja je bila unapređenje jezičkih kompetencija kroz dopisivanje sa vršnjacima na nemačkom jeziku. Pored toga, podstiče se razvoj socijalnih veština, omogućava se upoznavanje novih drugara, pravimo uspomene na školske dane” priča nam Ana.
Radost iščekivanja pisama, u eri brze komunikacije, daje posebnu vrednost. Deca čitanjem rukopisa, dodatno upoznaju svog novog druga.
“Ideja ovog projekta je podizanje motivacije za učenje stranog jezika, da deca budu svesna da su sposobna da komuniciraju na nemačkom jeziku, i naravno da ih animiramo da nastave da uče jezik. Nadamo se da će nas pisma dovesti do skorog upoznavanja autora istih.”
Ana dodaje i da se njeni i planovi i ideje dece koju uči, ovde sigurno neće završiti.
“Planovi su nam da pravimo izlete, kako u Beogradu tako i u Niškoj Banji, da se deca upoznaju, posete školu i znamenitosti u našem okruženju.”
Dečijoj radosti, tvrdi Ana, kraja nema…
“Moram da kažem da su deca presrećna. Počeli su da razmenjuju poklone, priveske, magnete, mirišljava ulja… prave jedni drugima narukvice, sipaju konfete u pisma. Na zabavan način uče jezik, pored toga, iščekivanje je nešto što današnja deca nisu u prilici da dožive tako često. Mi sada čekamo poštara sa radošću.”
A dok čekaju poštara, sa nama dele utiske…
“Mislim da je to jako korisno, zato što možemo da nađemo nove prijatelje iz drugih gradova i lako možemo da se združimo sa tom decom, a posebno je zanimljivo što pišemo na nemačkom jeziku” – priča nam Nikolina Denić, učenica šestog razreda.
Njena vršnjakinja Dunja dodaje da je na ovaj način stekla drugaricu, sa kojom se na nemačkom dopisuje već par meseci. Dunja svoje oduševljenje završava rečima da je nastavnica Ana, kako kaže, najkreativnija osoba koju poznaje.
Marina Musić iz šestog razreda, kaže da učestvuje zato što stiče nova poznanstva, a pored toga i unapređuje svoje znanje nemačkog jezika.
“Dobijam i razne lepe poklone, koji me uvek usreće. Nadam se da ćemo se jednog dana videti i uživo”, priča nam ova devojčica.
Nikolina Gmijović smatra da je slanje pisama bolji način da nauče jezik ali i da se upoznaju.
“Pišemo o sebi, kako bi smo se što bolje upoznali. Jedva čekam naš prvi susret koji će se dogoditi na proleće”, dodaje buduća mala maturantkinja Sara.
Sarina drugarica Ivona Nikolić priča nam kako se dopisuje sa devojčicom koja trenira fudbal, kao i ona. Spojila ih je ljubav prema sportu.
Poštar sada ima pune ruke posla. Baš kao i nastavnica Ana iz Niša i njena koleginica, nastavnica Dragica iz Beograda.
Kada se koverte sklope, a deca spokojna odu kućama, Anina pošiljka kreće ka Beogradu, a Dragicina ka Nišu.
Sve u ime nekih novih prijateljstva, sklopljenih u Srbiji, ali na nemačkom jeziku!
