Narodna biblioteka u Nišu obeležava 142 godine od svog osnivanja

Narodna biblioteka u nišu
Narodna biblioteka Niš

Narodna biblioteka u Nišu je prolazila kroz razne faze razvoja u svim oblicima bibliotečke delatnosti.

Od formiranja prve niške čitaonice, 1879. godine, periodi kriza smenjivali su se zavisno od društvenih događanja. Narodna biblioteka u Nišu mnogo puta je seljena, uništavana i obnavljana, uvek je uspevala da se nekako održi.

 Postepeno, Biblioteka se razvijala i širila svoju delatnost, unutrašnju i spoljnu.

U unutrašnjoj organizaciji došlo je do specijalizovanja službi po odeljenjima i odsecima i obavljalo se obrazovanje i osposobljavanje kadrova.

Svoju društvenu delatnost širila je organizujući izložbe, predavanja, seminare, kao i kroz saradnju sa drugim, većim bibliotekama širom Jugoslavije.

Dvorište Narodne biblioteke Niš

Danas je ona kulturna, naučna, obrazovna institucija od posebnog društvenog značaja, uređena po međunarodnim bibliotečkim principima.

Da je ostvarila dobre rezultate tokom svog razvoja, pokazuju brojna priznanja dodeljena kako Biblioteci kao instituciji tako i njenim radnicima koji su svojim učešćem i radom doprineli njenom unapređenju.

Dan Narodne biblioteke u Nišu biće obeležen svečanom akademijom u prostorijama Biblioteke, danas od 12 sati.

Narodna biblioteka „Stevan Sremac“ jedna je od najstarijih kulturnih ustanova u Gradu i prva javna biblioteka u Južnoj Srbiji.

Grupa profesora je u okviru Gimnazije, 1879. godine, osnovala biblioteku i čitaonicu za potrebe građana. Zato se ova godina smatra godinom osnivanja niške Narodne biblioteke.

Dve su ličnosti značajne za dalji život Biblioteke: niški vladika, Jeronim Jovanović i pisac, Stevan Sremac.

Niški vladika, Jeronim Jovanović, 13. maja 1894. godine, testamentom je zaveštao svoju kuću s dvorištem, novac i bogatu ličnu biblioteku za osnivanje Javne biblioteke. Ona je posle dugog sudskog procesa svečano otvorena 19. septembra 1904. godine.

Biblioteka je 1906. godine dobila još jednu značajnu donaciju. Nakon iznenadne smrti Stevana Sremca, njegov brat, Jovan Sremac, poklonio je celokupnu piščevu ličnu biblioteku Narodnoj biblioteci.

Do kraja Drugog svetskog rata Biblioteka je bila pod patronatom Gimnazije. Direktor Gimnazije ujedno je bio i staratelj Biblioteke. Kao bibliotekari radili su gimnazijski profesori.

narodna biblioteka u nišu

U Prvom svetskom ratu, bugarski okupator odneo je u Sofiju preko 11.000 dragocenih knjiga i bibliotečki inventar. Tek neznatan broj je posle završetka ovog rata vraćen.

U Drugom svetskom ratu nemački okupator spalilio je oko 5.000 odabranih naslova, a veliki broj ostalih knjiga se tokom okupacije izgubio.

Nakon oslobođenja, obnovljeni fondovi stradali su u velikoj poplavi, 23. juna 1948. godine, u kojoj je uništeno preko 2.000 knjiga i skoro celokupna periodika.

Nakon višegodišnjeg menjanja lokacija, Narodna biblioteka je 1959. godine pronašla svoje mesto u zgradi nekadašnje Opštinske uprave, u ulici Borivoja Gojkovića br. 9.

Danas je Narodna biblioteka „Stevan Sremac“ savremena institucija koja raspolaže fondom od preko 250.000 monografskih i preko 950 naslova serijskih publikacija, bogatom zavičajnom zbirkom, kao i Kabinetom grafike, jedinom kolekcijom štampane umetnosti u narodnim bibliotekama u Srbiji, sa više od 300 originalnih grafičkih otisaka.

Sa automatizovanom obradom bibliotečkih jedinica započelo se 2005. godine u programu NIBIS, koji je urađen po JUNIMARK (UNIMARC) standardu.

Na početku novog milenujuma, glavni zadatak Biblioteke je uspešno prilagođavanje novim tehnološkim dostigućima kako bi zadovoljila potrebe modernog korisnika informatičkog doba.