Na dan rođenja najvećeg pesnika sovjetske epohe Narodna biblioteka „Stevan Sremac”, poziva svoje korisnike na povratak poeziji. „Oblak u pantalonama”, „Čovek”, „Ljubav je srce svega” i niz naslova slavnog Majakovskog u mnoštvu primeraka čekaju Nišlije u fondovima biblioteke.
Vladimir Vladimirovič Majakovski (19. jul 1893 – 14. april 1930) ruski je književnik i slikar i jedna od najuticajnijih ličnosti sovjetske revolucije. Rođen je u Bagdatiju, današnjoj Gruziji, gimnaziju i umetničku školu završio je u Moskvi. Oduševljen Oktobarskom revolucijom, svoje raskošne talente i eruptivnu prirodu podređuje ideji o svetu novih vrednosti. Majakovski je jedan od osnivača ruskog futurizma, izrazito avangardnog pokreta, koji ironizuje tradicijsko nasleđe, odbacuje dotadašnje moralne standarde i religiozne norme (Manifest futurista „Šamar javnom ukusu”, 1912).
Najveći pesnik sovjetske epohe Vladimir Majakovski u svoju poeziju uvodi žargon, ekstatičan ton, nepoznate metafore, citate, metež ulice, stepenast stih. Posle 1921, kada je revolucionarni ideal sveden na granice SSSR-a, stvarajući u aktuelnoj sovjetskoj kulturi kroz različite umetničke oblasti, futurista Majakovski počinje da se obraća revolucionarima kojih više nema. Prvi pesnik koji je, u svojoj neobičnoj darovitosti, sjedinio politiku i liriku, svodi bilans o sebi i vremenu u kome je „disao revoluciju”.
Stalno u raskoraku između vlastitog temperamenta i sovjetske realnosti, aprila 1930, ostavlja oproštajno pismo: „Ovo nije način (drugima ga ne preporučujem), ali ja nemam izlaza.”
Tokom epohe SSSR-a, pa do danas, skoro sva dela Vladimira Majakovskog počinju jednom od njegovih prvih pesama, objavljenoj u futurističkom žurnalu „Sadok sudej 2”, 1913. godine.
