Naissus PUTNIK: Proveri da li je Nassfeld ski resort baš za tebe?

Da li i vi imate neke uslove koje za vas treba minimalno da zadovolji neko mesto gde putujete?

Ja sam možda malo razmažena po tom pitanju….manje više sobe tj. smeštaj…meni je jako važna hrana i kako se i šta jede.

Tako su me i ubili predrasudi o skijanju u Austriji. Nikako mi se tamo nije išlo, jer šta to austrijanci imaju da ponude od hrane osim pite od jabuka i kaiserschmaren. Priznajem, odlični su, ali opet ne mogu samo slatkiše da jedem…

Tako sam ja prevalila pola evropskih najpoznatijih skijališta i nikada nisam bila u Austriji, koja je samo 6h automobilom od mene.

A kako smo ipak probali?

Do Nassfelda smo došli tako što smo tražili vikend skijanje, a da nije Slovenija i Kopaonik…Pa svi rekoše Austrija..Pa onda problem…I šta u Austriji da nije mnogo daleko, a ima i neku kilometražu u stazama. Ne nisam ja Alberto Tomba, i ne tražim zbog toga kilometražu u stazama…nego samo iz razloga da ne bude dosadno da se spuštaš samo sa jednog brda gore-dole.

Kako stići do Nassfelda?

Ima dva puta i vrlo su slične kilometraže od Beograda, a za one iz Hrvatske i Slovenije razdaljina je smešna. Kao nama Beograđanima do Kopaonika.

Jedan put vodi kroz Italiju i mi smo njega izabrali, a drugi put je preko Slovenije pa direktno u Austriju.

Preko Italije je nešto duži, jedno 70km, a govorimo trasi od oko 650 km ukupne dužine. Kako je sve autoput, vrlo brzo se stigne i ne znatna je razlika.

Interesantne stvari na putu preko Italije

Ide se preko Udina i nekih manjih mesta. Ruta je autoputem do Udina, pa onda hvatate izlaz Pontebba, kroz Pontebbu, italijanskom stranom prevoja do Nassfelda (Passo di Pramollo) (udaljenost Udine – Nassfeld: 85 km).

Delim i jednu malu mapicu, da steknete utisak odakle i kako je najbrže doći.

Krajolik kroz koji se prolazi je stvarno bajkovit…pogotovo sa onom količinom snega….Pomisao na sve to ponovo mi mami uzdahe. Mala seoca, sa Bernandincima koji čuvaju dvorišta u gluvo doba noći. Bistre planinske reke ukrašene vrhovima planina pod snegom…a uz to sve..svež i oštar planinski vazduh 

Nassfeld smeštaj

Smeštaj u Nassfeldu nismo mogli da biramo jer smo išli samo na vikend, pa smo uzeli ono što je bilo slobodno.

I ovde važi isto pravilo kao i za sve turističke destinacije…Što se ranije odlučite i potražite smeštaj u Nassfeldu, bolju ćete ponudu dobiti.

Ovoga puta Falkensteiner hotel 4* Sonnenalpe, opcija je bila samo sa punim pansionom što se ispostavilo odlično, a videćete i zašto.

Baš veliki hotel od 5-6 spratova…više je delovalo sve kao oblast nego kao hotel. Imali su sve, restoran, bar, wellness centar, bazen itd… Cena je naravno sve to pratila, ali nije baš da su bezosećajno klepali po ušima.

Mada, pored ovog našeg smeštaja bilo još mnogo opcija…sa više ili manje zvezdica.

U hotelu se najviše govorio hrvatski, pa onda svi ostali jezici. Čak je i najveći deo osoblja bio iz Hrvatske, pa za one koji nisu familijarni sa stranim jezicima to je bila dobitna kombinacija.

Pa ako ste vi jedan od njih ovaj hotel je idealno mesto za vas.

Ako pak niste…ima da se pogubite gde i kada koji jezik da upotrebite…pa više nećete znati ni koji od jezika govorite ili ne govorite  . Ali nije to razlog da ne idete, svakako  .

Sobe i kupatilo

Nekoliko sličica o sobama i kupatilu. Ovo je recimo trokrevetna soba. Bila je stvarno dovoljno velika da kada smo u njoj ne izludimo 

I onaj manji deo na kraju kod terase (znači ima i terasu)  i kupatilo (toalet je zaseban bio i nismo se gurali na umivaoniku..svako je imao svoj  ) izgledali su pristojno.

Kakva je ponuda?

Osim što je hotel sa domaćim jezikom, on je zajedno sa celom lokacijom na kojoj se nalazi idealno mesto za roditelje sa izdržavanom decom (svih uzrasta).

A ne možete ni da zamislite koliko je dečice bilo sredinom februara kada sam ja bila tamo  .

Pa tako ako ste hteli neko romantično putovanje u dvoje na skijanje sa wellnessom…onda ovo nije lokacija za vas…tražite drugi hotel i prethodno se informišite o školski raspustima u istočnoj i zapadnoj Evropi.

Postoji posebni delovi hotela koji su namenjeni za sitnu dečicu…igraonica, loptice i penjalice…za onu malo veću decu ima veliki bar  .

Ovo je prvi hotel da sam ja videla da ima Kids Spa (spa tretmani za decu) …gde se za jedno 3o eura -40 eura rade dečije masaže, deci omogućen pristup u saunu, kozmetički tretmani za decu …pa tako mali da budu i oni veliki 

A i za nas velike sve to isto postoji, ali po nekim drugim cenama i od 15h-20h …znači vodi se računa da nam se ne sudaraju termini.

A deo wellness centra izgleda kao na slikama…onaj intimniji deo nisam mogla da slikam (saune, razna kupatila…delovi za tretmane). Suština je da je taj prostor stvarno veliki.

Hrana u hotelu i van hotela

Ponuda je bila velika i svaki dan sam mogla da nadjem po nešto novo da probam.

Ono što je tradicionalno može da bude i najbolje, ali ne mora da znači.

Kao deo tradicionalne hrane na hotelskom meniu je bilo „špeka“ (vrsta suvog mesa, za njih slanina, ali za nas ipak suvo meso sa malo masnoće) koji je bio odličan.

Puteri sa raznim travama su takođe bili odlični. Tvrdi sirevi iz regiona (Gailtal Valley Cheese) takođe dosta dobri. Ljute papričice iz nazovi turšije, kiseli krastavčići sve je to ono što sam svakako uvrstila u moju listu „probati“ .

A onda na kraju trebalo je da se i zasladimo…kad ono, međutim…nikada lošije kolače nisam probala…Sve kao na broj, bez ukusa i mašte …A ono što me je najviše razočaralo je Alpska pita od jabuka koja je bila propast…toliko kisela da sam samo jednu kašičicu uzela za sve vreme.

Slatkiši odlični za držanje dijete 

Kako u Nassfeldu nema gde da se šeta, a kako bi inače bilo u Val Gardeni, Chamoniu, Livigno-u …tako i ne računajte na neke odlaske na večere po nekim drugim restoranima.

Oko staza postoje Hut-ovi u koje nisam svraćala (a napomenuću u tekstu o stazama i  zašto), a koji su mi delovali kao neka mesta za pićence i eventualno nešto malo da se nabode na viljušku…nisu mi odavali utisak nekog gurmanluka.

Cene su …espresso u hotelu 2,5 eura, na stazi 2 eura.

????

I ja sam se pitala, kako je to moguće??

Skijalište nije mnogo veliko pa ako krenete od 10h ujutru da skijate, pa od prilike do 14h onda taman stignete do hotela na topao ručak  . Ali to nije bio i dovoljan razlog zašto je dobro imati pun pansion u Nassfeldu.

Ima još i ovo

Svaki dan ispred restorana za vreme doručka dobiju se brošure za taj dan..kakav je raspored zanimacija u okviru hotela za sve one koji možda neće taj dan skijati ili je na primer loše vreme ….pa i zanimacija po drugim mestima u regionu gde se lako prebaciti.

Pa tako ako ste ljubitelj dobre hrane, onda je petak rezervisan samo za vas. Na mestu „valley station Millennium Express“ petkom od 15h do 17h otvorena je lokalna pijaca gde se prodaju originalni Gaital alpski sirvi, špek, med, dimljena pastrmka, kobasice, hrskav domaći hleb…ne smem više da nabrajam ide mi voda na usta.

A ako vam sve ovo do sada deluje i te kako interesantno, onda je ovo prava lokacija za vas.

Recenzija staza i kakvo je samo skijanje u sledećemo postu. Stay tuned 

Izvor: Tekst je u potpunosti preuzet sa sajta savourytrips.com