10. decembar obeležava se kao Međunarodni dan ljudskih prava. Generalna skupština Un proglasila Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Međunarodni dan ljudskih prava podseća nas da su ljudska prava osnovna prava koja ima svaka osoba. Prava se stiču rođenjem, neotuđiva su i nedeljiva, svojstvena svim ljudima.
Povodom obeležavanja ovog dana, Beogradski centar za ljudska prava predstavio je istraživanje „Ljudska prava u očima građana i građanki Srbije”.
“Iz ugla građana Srbije, 2020. godina donela je nove izazove u ostvarivanju ljudskih prava u poređenju sa prethodnom godinom. To je i očekivano u uslovima pandemije COVID-19” navode u saopštenju.
Najugroženija prava u 2020. godini prema stavovima ispitanika:
- pravo na zdravlje (18%),
- sloboda kretanja (18%),
- sloboda medija (16%).
Prema rezultatima sloboda kretanja bila je najugroženija ispitanicima između 18 i 29 i između 30 i 44 godina starosti. Sloboda medija visokoobrazovanim i ispitanicima između 30 i 44 godina, sloboda okupljanja mlađim ispitanicima – između 18 i 29 godina starosti, dok su pravo na rad kao najugroženije videli slabije obrazovani i ispitanici između 45 i 49 godina starosti.
Širokorasprostranjena diskriminacija
Srbija je i dalje društvo u kojem se pravi razika prema drugima i drugačijima, gde građani smatraju da je diskriminacija široko rasprostranjena.
Čak četvrtina ispitanika je istakla da su u 2020. godini bili žrtve nekog oblika diskriminacije, a gotovo polovina ispitanika (oko 46%) ocenilo je da su žene u lošijem položaju u odnosu na muškarce.
Diskriminacija žena u Srbiji je prilično raširena, a naročito su prisutni diskriminatorni rodni stereotipi u javnom diskursu. Rezultati istraživanja pokazuju da su građani svesni brojnih problema u ovoj oblasti, naročito onih u pogledu rodne nejednakosti na tržištu rada.
