Letnje računanje vremena, počeće u noći između subote i nedelje 30. na 31. mart.
Tada će, tačno u 2 sata kazaljke na časovnicima biti pomerene jedan sat unapred, na 3 sata, saopštili su iz Direkcije za mere i dragocene metale Ministarstva privrede, prenosi Beta.
Naučnici međutim tvrde da teže podnosimo prelazak na letnje računanje vremena nego “zimski režim”
Promena vremena u martum kažu, smeta bioritmu i može dovesti do problema sa spavanjem i koncentracijom, ali nivoom šećera u krvi kod ljudi s dijabetesom.
Prema izveštaju svetskih lekara, prelazak sa zimskog na letnje povećava broj srčanih udara za 50 posto, učestalost samoubistava za 66 procenata, a broj poziva hitnoj pomoći se znatno uvećava.
Zato je Rusija još 2011. godine odlučila da odustane od ovog principa, s obrazloženjem da je štetno po zdravlje.
Od evropskih zemalja satovi se ne pomeraju i na Islandu, u Bjelorusiji i Turskoj, a Evropski parlament u februaru je predložio da i u zemljama EU bude ukinuto letnje i zimsko računanje vremena.
Zahtev za ukidanje pomeranja kazaljki dva puta godišnje pokrenut je na zahtev Finaca zbog sve više dokaza o negativnim posledicama, a konačnu odluku treba da donese Evropska komisija.
Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope radi uštede energije, jer se period dnevnog svetla sa ranih jutarnjih sati premešta na večernje.
U Srbiji letnje računanje vremena uvedeno je od 27. marta 1983. godine.
