Kome Lalatović posvećuje uspeh Radničkog i kome je slao poljupce tokom meča

Nenad Lalatović, trener FK Radničkog; Foto: FK Radnički
Nenad Lalatović, trener FK Radničkog; Foto: FK Radnički

Pred oko 15 hiljada gledalaca Radnički je slavio protiv malteške Gzire Junajted sa 4:0 i na najbolji mogući način se vratio na evropsku scenu posle 35 godina.

Nišlije su videle na delu jedan novi Radnički, ali i novi stručni stab, koji su pokazali Nišlijama da imaju čemu da se raduju u narednim mesecima. Šef stručnog štaba Radničkog Nenad Lalatović je za zvanični sajt kluba prokomentarisao sinoćna dešavanja i otkrio kome posvećuje pobedu na svom debiju na Čairu.

Foto: Marija Đorđević
Foto: Marija Đorđević

Lep je osećaj biti na klupi Radničkog koji je posle 35 godina u Evropi i igra pred fenomenalnom publikom. Uspeli smo protivniku da damo četiri pogotka. Prvim poluvremenom nisam bio zadovoljan. Videla se naša neuigranost, novi smo tim u stvaranju. U prvom poluvremenu su nam pravili probleme, a jako je bitno da im nismo dali da ugroze naš gol. Kada sam video gde je problem, Nomu sam postavio defanzivno, r azbili smo njihov šablon i postigli još tri pogotka – glavni je utisak Lalatovića sa meča protiv Gzire.

Lalatović upozorava da, iako je rezultat 4:0, ne gleda ka drugom kolu, već je okrenut “drugom poluvremenu” ovog dvomeča.

Utakmica još nije završena, ne smemo da se opustimo. Želimo da se sa Malte vratimo neporaženi. Ukoliko prođemo u drugo kolo, ako da bog, u Nišu će gostovati Ferencvaroš ili Makabi. Nišlijama ćemo pružiti još jednu priliku da uživaju u prazniku fudbala – poručuje trener Radničkog.

Navijači su videli novi Radnički, a opšte mišljenje na stadionu jeste da je Lalatović doneo ofanzivnu igru u Niš.

Imam svoju filozofiju i ne odustajem od nje. Verujem u to što radim, u svoje igrače, stručni štab i klub. Prihvaćen sam lepo, uživam dok radim i ono što znam prenosim na igrače. Potrebno je još vremena da se oni prilagode mom sistemu, a to je sistem koji će praviti mnogo bolje transfere igrača Radničkog nego do sada. Da prodajemo igrače, ne za 50 ili 100 hiljada evra, već 500.000 i više – otkriva svoje ambicije Lalatović.

Lalatovića su pozitivno iznenadile ovacije navijača nakon izlaska na teren. Trener Nišlija ne krije da je zadovoljan time.

Foto: YouTube Printscreen

Iskreno, iznenadio sam se ovacijama sa istoka. Ja sam takav kakav jesam, živim za klub koji vodim, živim za navijače, za igrače, živim da pobedim. To iritira protivničke navijače, ali kada me upoznaju van terena zavole me. Posle ne mogu bez mene (smeh). Rastanci sa svim mojim klubovima uvek su bili tužni. Nema čoveka u fudbalu kome nisam želeo da pomognem. Da li je čistačica, ekonom, navijač. Imao sam u Čukaričkom čoveka koji je ostao bez žene i deteta. Svake nedelje sam mu pomagao, a time se nisam hvalio. Nisam ja takav kako izgledam na terenu. Ja na terenu izgledam arogantno, jer živim za pobedu i svoj tim. Nema osobe kojoj sam mogao da pomognem, na bilo koji način a da to nisam uradio – kaže Lalatović.

POBEDA ZA SVOJU DECU

Nenad Lalatović poručio je da ovu pobedu posvećuje svojoj deci, koja sinoć nisu mogla da budu na stadionu.

– Žao mi je što moja deca nisu bila na Čairu. Bili bi jako ponosni na mene. Moja ćerka Ina, sinovi Marko i Vanja već su bili na treningu sa mnom, igrači i svi u klubu su ih zavoleli. Ovu pobedu, koju sa napravio sa stručnim štabom i igračima posvećujem deci. Sinoć su me zvali, ali i jutros, jako i je žao što nisu ovde, ovo je pobeda za njih.

POLjUPCI ZA BRATA

Mnoge na stadionu interesovalo je kome je na zapadnoj tribini Lalatović slao poljupce posle golova njegove ekipe.

– Poljupce sam slao mom rođenom bratu, koji je prvi put došao da uživo gleda jednu moju zvaničnu utakmicu od kako sam trener. Iskreno da vam kažem, začudilo me je što je poželeo da dođe u Niš. Meni je mnogo važna njegova podrška, bilo mi je drago što je tu i zbog toga sam tako reagovao tokom meča.

O ŽONGLIRANjU

– Izvinjavam se Maltežanima, znam da nije korektno, ali ponela me atmosfera… Samo sam pokazao tehniku i da nisam zaboravio da igram fudbal. Ja sam i dalje u punom treningu, radim sa mojim igračima, trčim po 10 kilometara dnevno i jednostavno me u tom trenutku ponelo, ništa više od toga.