Još samo da prisvoji oslobodilačke ratove protiv Turaka, Kosovski boj i cara Dušana, i predizborna bajka biće kompletna, kažu neki od sagovornika Danasa povodom nedavne samohvale predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će uskoro deseta strana fabrika stići u Niš, mada u realnosti neke od njih imaju samo natpis, a za dolazak drugih je prioritetno zaslužna prethodna vlast.
“Deseta fabrika stiže u Niš. Reč je o Aristonu, italijanskoj kompaniji sa prihodom od preko tri milijarde evra na godišnjem nivou. Dobro došli u Srbiju!”, naveo je Vučić na Instagram profilu “Budućnostsrbijeav”.
On je i nabrojao “deset fabrika u Nišu”, za koje je zaslužna “njegova”, naprednjačka vlast: Džonson elektrik (Johson electric), Aster textile (Aster tekstil), Leoni, Cumtobel (Zumtobel), Spintek (Spintec), Šinju (Xingyu), IMI (Integrated Micro-Eletronics), Jisi (Yusei), Palfinger i Ariston.
Vućićeva Instagram lista se, međutim, razlikuje od zvaničnog spiska “realizovanih investicija” niške Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER), nadležne za strana ulaganja, koji je od nabrojanih deset fabrika evidentirao samo polovinu, odnosno njih pet- Džonson elektrik, Aster tekstil, Leoni, Cumtobel i IMI.
U “realnom životu”, Ariston je, naime, tek u najavi, Palfinger i Jisi su u izgradnji, a Spintek ima samo natpis od stiropora na zgradi. Šinju je i dalje, treću godinu, na “probnom radu”, sa 150 od najavljenih 1000 radnika.
Od pet preostalih fabrika sa predsednikovog spiska koje zaista rade, čak tri- Džonson elektrik, Leoni i Aster tekstil, po navodima prethodne vlasti- dogovorene su, započete ili realizovane još u “njeno” vreme.
“Vlada je, naime, još 2010. kroz dve uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, definisala Niš kao ‘područje od posebnog interesa’, odnosno kao ‘veliki industrijski centar čiji ubrzan privredni razvoj ima poseban značaj za Republiku Srbiju, posebno u cilju ravnomernog regionalnog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti’. Novi ciklus investicija u Nišu započet je tada, pa čak i pre toga, od 2008, kada je formiran KLER, a uz to obezbeđeni povoljno gradsko građevinsko zemljište i komunalno opremljene industrijske zone”, objasnio je ranije za Danas bivši niški gradonačelnik i funkcioner DS Miloš Simonović.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović ocenjuje da je ovakvo, potemkinovsko „otvaranje“ fabrika, kako kaže, plod rezultata istraživanja javnog mnjenja, koji pokazuju da i pored nametanja velikih tema, koje treba da anesteziraju javnost, najveci broj birača i dalje medju najvećim prioritetima ima zapošljavanje i ekonomski rast.
“Reč je o potemkinovskoj kampanji u kojoj se manipuliše stvarnošću uz pomoć medija koja su glasila vlasti i neprofesionalnih novinara, a čiji su cilj građani, koji čekaju u redu za posao i u (ne)otvorenim fabrikama. To čekanje na posao i jeste glavni mehanizam za držanje građana pod kontrolom”, kaže Gavrilović za Danas.
On dodaje da je nesumnjivo reč o Vučićevoj funkcionerskoj kampanji, koju, nažalost, omogućavaju i propisi.
„Zakon o sprečavanju korupcije, u članu 50, omogučava predsedniku Republike da u svojoj permanetnoj kampanji nekažnjeno zloupotrebljava ono što je finansirano parama svih građana, a da pritom profit od rada otvorenih fabrika ide u džep investitora”, kaže on.
Danijel Dašić, nevladin i antikorupcijski aktivista, dodaje da predsednik Srbije ima problem i sa matematikom.
“Na jednostavno pitanje, koliko fabrika u Nišu radi i ima proizvodnju, on uvek ima drugačiji odgovor: 2018. kaže šest, a 2019. ih je pet. Ove godine ima čak tri pokušaja- prvo osam, pa devet, da bi sad, pred izbore, na spisku bilo deset fabrika sa zaposlenim radnicima i proizvodnjom, od kojih čak tri- Ariston, Palfinger i Jisi, izgleda postoje samo u predsednikovim fantazijama”, kaže on.
Dašić dodaje da se naprednjačka vlast ponaša kao što se ponašaju deca- što im se nešto više brani, oni to više rade.
“Lepo su im iz EU i OSCE rekli da je funkcionerska kampanja zabranjena, ali njima je baš to najslađe, pa je predsednik ‘svih građana’ u svakodnevnoj kampanji- ali za njihove građane, kao što je bio i za ‘našu decu’. Otvaraju se putevi, pruge i sve ostalo što je bilo već otvoreno, hapse se kriminalci po sistemu sportskog ribolova ‘uhvati i pusti natrag’, podižu se krediti kako bi se platili računi… Ali, sve to i nije toliko bitno, jer se igra na siguricu- hleba i igara, odnosno u našem slučaju, parizera i ‘Elite’”, kaže Dašić za Danas.
On dodaje da je vlast namerna da igra takvu igru sve dok “prosečan glasač ne poveruje da je Srbija pre 2012. živela u kamenom dobu, bez puteva, interneta, železnice, solitera, i naravno, bez kisele vode sa limunom, kako je predsednik nedavno a oduševljeno primetio”.