Kako se zaštititi od krpelja?

Kako se zaštititi od krpelja
Foto: Pixabay

Lepo vreme i prolećne dane mnogi od nas iskoristiće za boravak u prirodi. Pored brige o prirodi i poštovanja epidemiolških mera, treba obratiti pažnju i na male insekte koji nam mogu zadati velike brige. Kako se zaštititi od krpelja?

Otprilike 60 odsto krpelja koji se zakaže za kožu mogu preneti zarazu. To su razne bakterisjke i virusne infekcije, a jedna od ozbiljnijih je Lajamska bolest. Kako se zaštititi od krpelja?

Kada boravite u pridodi kao prevenciju koristite repelente. Repelenti su sredstva koja odbijaju krpelje. Eterična ulja četinara, limuna, eukaliptusa, limunove trave, nane, bosiljka ili lavande mogu, takođe, poslužiti kao preventiva.

Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju životinja i čoveka. Istovremeno, oni su prirodni
rezervoari i prenosioci uzročnika zaraznih bolesti, međi kojima je i lajmska bolest.

Aktivnost krpelja

Aktivnost krpelja je uslovljena temperaturom i vlagom, kao i dužinom dana, a njihova brojnost iz godine u godinu varira zavisno od klimatskih uslova.

Sezona aktivnosti krpelja započinje u rano proleće, kada prosečne dnevne temperature dostignu vrednost iznad 5‐7 °C. Za vrste koje su na otvorenim staništima značajan uticaj ima sunčano zračenje, koje dovodi do akumuliranja toplote u telo krpelja i može izazvati početak aktivnosti i na nižim temparaturama.

Za vreme letnjih vrućina aktivnost krpelja opada, a u ranu jesen se ponovo registruje.
Niske temperature tokom zime, kao i visoke tokom leta, krpelji preživljavaju u stanju hibernacije.

Preporuke za građane:

• Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.
• Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.
• Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja jer se tako ove paukolike artropode mogu lakše uočiti.
• Nositi zatvorenu obuću i čarape.
• Mogu se koristiti repelenti, ali oni ne pružaju 100% zaštitu.
• Pri povratku iz šetnje po prirodi neophodno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje.
• Detaljno prekontrolisati kućne ljubimce. U prenošenju i rasejavanju krpelja iz prirode, kućni ljubimci mogi imati veliki doprinos pa je neophodno sprovesti i njihovu zaštitu.
• Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu.
• Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti ubod krpelja, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi.

Pravilno vađenje krpelja:

1. Ako primetite krpelja zakačenog na nekom delu vašeg tela, ne paničite.
2. Krpelja je potrebno izvaditi što pre u najbližoj zdravstvenoj ustanovi (ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti i dr.)
3. Neophodno je da pripremite pribor za vađenje krpelja i kutijicu za odlaganje krpelja, radi transporta u laboratoriju koja vrši analizu.
4. Ne gnječite telo krpelja, ne polivajte ga raznim tečnostima i uljima, tako povećavate mogućnost infekcije, stimulišući lučenje pljuvačke i izbacivanje sadržaja iz creva krpelja, gde može biti prisutan uzročnik Lajmske bolesti.
5. Pincentom sa tupim ili zakrivljenim vrhovima uhvatite krpelja najbliže što možete površini kože, povucite naviše stabilnim vertikalnim potezima bez uvrtanja.
6. Krpelja odložite u plastičnu kutijicu.
7. Ukoliko se ipak desi da je deo krpelja zaostao koži poželjno je da se odstrani, zbog mogućeg nastanka sekundarne infekcije.
8. Nakon vađenja krpelja obavezno dezinfikujte kožu.
9. Krpelja možete odneti na analizu kako bi se utvrdilo da li je nosilac uzročnika Lajmske bolesti. Ovo ispitivanje možete uraditi i u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

„Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti krpelj na telu, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi uklanjanja. Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata i narodnih saveta za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte, krema…) niti njegovo uvrtanje prilikom vađenja. Osim toga, potrebno je i pažljivo pratiti promene na mestu uboda“, kažu u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju i poručuju da u slučaju pojave crvenila obavezno se javiti izabranom lekaru.

Postoji mogućnost da se prevenira i nastanak Lajmske bolesti i to tako što će se izvađeni krpelj poslati na analizu tj. detekciju zaraženosti Borreliom Burgdorferi. U slučaju da se laboratorijski utvrdi da je odstranjeni krpelj bio zaražen pacijent se upućuje infektologu radi započinjanja antibiotske terapije i pre pojave simptoma Lajamske bolesti.

U slučaju infekcije, prvi simptom Lajmske bolesti je crvenilo na mestu ili oko mesta uboda krpelja koje se prstenasto širi i podseća na metu (Erythema migrans). Ovaj simptom je prisutan kod 70% – 80% zaraženih ljudi. Obično se javlja 3 – 30 dana posle uboda.

Rani stadijum Lajmske bolesti mogu pratiti i dodatni simptomi: malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, povišena temperatura, gubitak apetita, uvećanje limfnih čvorova…

Kada se primeti crvenilo prstenastog tipa praćeno drugim simptomima ili bez njih, potrebno je što pre posetiti specijalistu za infektivne bolesti.