Ako robu preko interneta kupujete od firmi, carine je oslobođena poštanska pošiljka vrednosti do 50 evra. Kada vam, pak, paket šalje „tetka iz Kanade“, ili neki prijatelj iz inostranstva – vrednost robe oslobođena carine je nešto veća i iznosi 70 evra. Porez je, međutim – sasvim druga priča.
Za prva tri meseca ove godine smo onlajn samo u evrima potrošili 133 miliona – u proseku smo na opciju „plati“ kliknuli milion puta mesečno. Nije zanemarljiv ni trošak građana Srbije za kupovinu u američkoj valuti, koji u istom periodu, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosi 47,8 miliona dolara. Dobar deo tih kupovina odnosi se i na robu koju pazarimo preko raznih aplikacija – AliExpress, eBay, Temu i drugih.
Dok su pošiljke male vrednosti oslobođene carine, porez na dodatu vrednost mora da se plati na svaku kupovinu.
Ako se nekada ne zaračuna – to je izuzetak, a ne pravilo.
Uvozne dažbine su carina i PDV (porez na dodatu vrednost), podsećaju u Upravi carina.
„PDV se plaća i na pošiljke male vrednosti (manje od 50 evra), ako ste ih naručili preko interneta od nekog pravnog lica. Dakle, ako ste preko interneta naručili nešto što košta manje od 50 evra, bez obzira na malu vrednost robe, platićete PDV od 20 odsto od ukupne vrednosti (pogledajte šta piše na poštansko-carinskoj deklaraciji: ako stoji PDV 200 dinara, to znači da je obračunat porez od 20 odsto na pošiljku čija je vrednost 1000 dinara tj. oko 8,5 evra). Istovremeno, rubrika u kojoj piše ‘carina’ će biti prazna, jer nju ne plaćate“, pojašnjavaju u Upravi carina.
Poresko oslobođenje propisano je samo za pošiljke male vrednosti koje domaći i strani državljani besplatno primaju od fizičkog lica iz inostranstva (prijatelja, rođaka), pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode i da njihova vrednost ne prelazi iznos od 70 evra.
Ovo, praktično, znači da ako se kupi neka „sitnica“ preko sajta eBay, od fizičkog lica – porez mora da se plati.
„Pošiljke male vrednosti (do 70 evra) koje građani dobijaju od fizičkih lica iz inostranstva, oslobođene su svih uvoznih dažbina (carine i PDV), samo pod uslovom da za pomenutu pošiljku ne postoji obaveza plaćanja, dakle, da se ne radi o trgovini“, pojašnjavaju carinici.
To znači da se uvozne dažbine neće platiti ako pošiljku besplatno šalje rođak ili prijatelj, a ne osoba koja nešto prodaje preko interneta.
Šta ako je vrednost pošiljke veća od 50 evra
Ako je vrednost pošiljke veća od 50 evra (pri kupovini od firme, poput aplikacije AliExpress ili Temu), ili veća od 70 evra (ukoliko su i pošiljalac i primalac fizička lica), u tim slučajevima se plaćaju uvozne dažbine – i carina, i PDV.
Prvo se, na procenjenu vrednost pošiljke zajedno sa troškovima transporta, zaračunava carinska stopa, a potom na tako uvećan iznos i 20 odsto PDV.
„Uvozne dažbine na pošiljke koje fizička lica primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, obračunavaju se primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto, a na ocarinjenu vrednost obračunava se pripadajuća stopa PDV. Pritom, za poštanske pošiljke koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava se za troškove transporta i poštarine“, objašnjavaju u Upravi carina.
U slučaju da su pošiljke vrednije od 3.000 evra, ili ih naručuju preduzeća (i druga pravna lica), obavezno je podnošenje deklaracije u pisanom obliku (Jedinstvena carinska isprava – JCI). Time se, kako se objašnjava, započinje postupak redovnog carinjenja, koji podrazumeva da će se roba cariniti po stopi utvrđenoj Zakonom o carinskoj tarifi.
Primeri obračuna uvoznih dažbina
Uprava carina navodi na svom sajtu nekoliko primera računice carinjenja i oporezivanja predmeta kupljenih onlajn, koji kupcu stižu poštanskom pošiljkom iz inostranstva.
Objašnjava se i u kom slučaju troškovi prevoza ulaze u carinsku vrednost.
Cipele od 80 evra
U slučaju da kupac želi da naruči cipele iz inostranstva koje koštaju 80 evra, ako je transport plaćen, na primer, 10 evra – onda će carinska vrednost biti 90 evra, jer cena transporta ulazi u carinsku vrednost, a iznos carine primenom jedinstvene stope carine od 10 odsto iznosiće 9 evra.
Osnovica za plaćanje PDV je 99 evra (carinska vrednost od 90 evra + iznos carine od 9 evra).
Iznos PDV koji se plaća u konkretnom slučaju, po stopi od 20% iznosiće 19,8 evra.
Znači, ukupne dažbine će iznositi: iznos carine 9 evra + iznos PDV 19,8 evra = 28,8 evra.
To znači da će ove cipele kupca koštati 118,8 evra.
Obračun je u dinarima po zvaničnom kursu NBS.
Pantalone od 40 evra
U slučaju da kupac želi da naruči pantolone iz inostranstva koje koštaju 40 evra, ako uzmemo da je transport plaćen, na primer, 10 evra – carinska vrednost će biti 40 evra, jer u ovom slučaju troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost.
Osnovica za plaćanje PDV je 40 evra, što znači da će primenom poreske stope od 20 odsto, PDV iznositi 8 evra.
Znači, ukupne dažbine će iznositi 8 evra.
Knjiga od 5 evra
U slučaju da kupac želi da naruči knjigu iz inostranstva koja košta pet evra, ako uzmemo da je transport plaćen na primer 5 evra, carinska vrednost će biti 5 evra, jer u ovom slučaju, troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost.
Osnovica za plaćanje PDV je 5 evra.
Iznos PDV, u ovom primeru, po stopi od 20 odsto iznosiće 1 evro.
Nekad se zaračunavaju i akcize
U slučaju da se iz inostranstva putem pošte naruči akcizna roba (poput recimo cigarilosa, cigara, duvana za lule), u tom slučaju moraju da se plate i akcize.
„Primera radi za cigare i cigarilose plaća se akciza u visini od 24,49 dinara po komadu, a za rezani duvan, duvan za lule i žvakanje akciza se obračunava u visini od 43% od vrednosti robe, dok se za nesagorevajući duvan obračunava akciza po kilogramu koja iznosi 6.124, 64 dinara, dok je akciza za tečnost za punjenje elektronskih cigareta 7 dinara po mililitru. Sve akcize, kako pomenute, tako i one predviđene za rezani duvan i duvan za lule, se usklađuju u određenom vremenskom intervalu“, objašnjava se na sajtu Uprave carina.
Kako carinici utvrđuju vrednost robe
Prema Carinskom zakonu, postoji šest metoda utvrđivanja carinske vrednosti, propisanih odredbama članova 52. i 56, a primena tih metoda radi se po hijerarhijskom redosledu.
„Naime, ukoliko postoji sumnja da prijavljena vrednost robe predstavlja stvarno plaćenu cenu, odnosno, ako carinik posumnja u priloženu dokumentaciju, račun ili fakturu, a uvoznik na carinski zahtev ne pruži dodatne dokaze, carinarnica ima pravo da ospori prijavljenu vrednost i da carinsku vrednost utvrdi na osnovu ostalih propisanih metoda u zavisnosti od raspoloživih podataka“, navodi se na sajtu Uprave carina.
Jedna od metoda je, na primer, upoređivanje vrednosti istovetne ili slične robe uvezene u približno isto vreme na teritoriju Republike Srbije.
Skuplja dara nego mera
Dešava se da uvozne dažbine čak premaše vrednost robe kupljene preko interneta.
„To se može desiti iz više razloga. Jedan od njih je to što pošiljaoci sami uvećavaju realnu vrednost pošiljke, koja se navodi radi njenog obezbeđenja. Dešava se i da pristigla roba podleže naplati carine i PDV, kada u carinsku osnovicu pored cene transporta ulazi i trošak poštarine. To je slučaj i kada građani umesto obične pošte, koriste usluge kurirskih službi (DHL, FEDEX, UPS i dr) čije su usluge znatno skuplje i samim tim mogu da podignu carinsku osnovicu“, pojašnjavaju u Upravi carina.
Izvor: N1, Bif.rs
