U svojoj 91. godini, preminula je prvakinja drame Narodnog pozorišta u Nišu Mima Vuković Kurić.
Mima Vuković Kurić je preko četrdeset godina neprekidno trajala na sceni, čitav radni vek provela je u pozorištu, decenijama je predano stvarala… Publici je poklonila galeriju likova naše i svetske dramske baštine, hiljadu sati čarobne glumačke igre pod svetlima reflektora. Mnogobrojna putovanja širom zemlje i regiona da bi poklonila svoju umetnost na dar, društvene aktivnosti, pedagoški rad… Sve to i još mnogo više čini radnu biografiju Mime Vuković Kurić.
Diplomirala je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (danas Fakultet dramskih umetnosti) u Beogradu, daleke 1955. godine. Te iste godine u Narodnom pozorištu u Mostaru započinje njen plodan pozorišni život. Već sledeće godine prelazi u Osijek, da bi 1961. godine došla u Narodno pozorište Niš, i odmah zablistala u ulozi Valje u predstavi Irkutska priča reditelja Rajka Radojkovića. Na sceni našeg pozorišta bila je do penzionisanja 1991. godine, gde je odigrala blizu stotinu uloga.
Svojevremeno, pokušavajući da se seti svih svojih uloga, ona je skromno ali iskreno govorila: Pogubila sam neke programe, zaturile se fotografije, zaboravila sam neke uloge. Moj glumački opus, prevelik je za nabrajanje. Samo u Nušiću sam igrala devet ili deset likova. Igrala sam Julku, Elu, Ninu, Slavku, Anku, Maricu, Sarku, Maru, Micu, pa još jednu Maru…
Podugačak je spisak pisaca čije je likove umešno i uspešno ostvarila na sceni našeg pozorišta. Govorila je da je čast za jednog glumca da se druži sa mislima velikana svetske i domaće baštine, tumači njihove ideje, donosi na scenu njihove bogate likove. Čast joj je bila i da igra u repertoaru velikana, poput Dostojevskog (Braća Karamazovi, Idiot), Tolstoja (Vaskrsenje), Gogolja (Mrtve duše), Šekspira (Hamlet, Kralj Lir, Bogojavljenska noć), Brehta (Prosjačka opera), Lorke (Jerma), Ibzena (Nora), Držića (Dundo Maroje), Goldonija (Ribarske svađe), Ogrizovića (Hasanaginica), Sremca (Zona Zamfirova, Pop Ćira i pop Spira), Krleže (Vučjak) i mnogih drugih.
Mima je bila osnivač i profesor Srednje glumačke škole u Nišu, koja je iznedrila mnoge uspešne glumce. Neki od njih, Aleksandar Mihailović, Aleksandar Marinković, Vesna Stanković, Sanja Krstović, Evgenija Stanković, Snežana Petrović i Zorica Damjanović danas su deo ansambla Narodnog pozorišta Niš.
Snimala je za radio i televiziju. Igrala je u seriji Vruć vetar.
Plodan i stvaralački rad neminovno su pratila i priznanja: na Susretima „Joakim Vujić“ tri nagrade stručnog žirija 1976, 1983 i 1986. godine, kao i nagrade gradova Kragujevca, Leskovca, Niša i Šapca (dva puta); tri puta su joj dodeljene nagrade Udruženja dramskih umetnika za uloge: Kći sudije u predstavi Damaklov mač, Grušenjke u predstavi Braća Karamazovi i Poli u predstavi Prosjačka opera; 1968. i 1985. godine dodeljena joj je Oktobarska nagrada Grada Niša za doprinos razvoju pozorišne kulture u gradu Nišu; 1985. godine u Mladenovcu dodeljena joj je Statueta slobode za ulogu Hekube u predstavi Trojanke. Dobitnica je i mnogih drugih nagrada, priznanja, zahvalnica i pohvala.
Nakon penzionisanja odlazi u Španiju gde je u Teatro della Resistencia odigrala ulogu Bake u Ratnoj priči. Sa tom predstavom proputovala je Evropu i dobila sjajne kritike prestižnih evropskih kritičara.
U svoje pozorište u Nišu, vraća se 1995. godine i igra još u dvema predstavama: Putujuće pozorište Šopalović i Draga Jelena Sergejevna. Nakon 2001. godine povlači se sa scene.
Mnoge kolege i poštovaoci su o njenim glumačkim bravurama imali reči hvale i divljenja. Izdvojili bismo reči reditelja Rajka Radojkovića, povodom njenog tridesetogodišnjeg jubileja: Mima je raznovrsna umetnica, prevashodno dramska karakterna glumica i dramska heroina; glumica kakvih po izražajnim mogućnostima ima veoma malo i predstavlja veliko bogatstvo za ansambl koji je ima u svojim redovima. Poseduje izvanrednu scensku kulturu, što je danas retkost među glumcima. Vrlo je sugestivna, temperamentna i scenična. Savršeno je disciplinovana, ambiciozna i odgovorna. Iako je već u zrelom životnom dobu, još uvek deluje sa pozornice mladalački i privlačno. Lepo peva i muzikalna je. Sve su to osobine koje krase samo izvanredne umetnice.
