Dragan Aranđelović Ara, jedan od najpoznatijih niških poklonika rokenrola, umetnosti i slobodne reči, preminuo je u 72. godini nakon kratke i teške bolesti. Sahrana će biti na Novom groblju u četvrtak, 31. oktobra u 13 časova, a opelo će početi u 12:30.
Bio je veliki muzički kolekcionar, čovek sa verovatno najvećim brojem doživljenih koncerata i festivala, borac za subkulturu, strastveni putnik i autostoper.
Kao licencirani novinar i rok kritičar, objavljivao je reportaže sa koncerata u niškom omladinskom listu “Grafit”, sarađivao je sa listovima “Danas” i “Politika”. Bio je novinar u mnogim radio i TV stanicama kako u Nišu tako i u drugim gradovima.
Bio je vlasnik kultne muzičke radnje u našem gradu – “Happy house”.
Bio je jedan od organizatora postavljanja memorijane ploče “Hipi dolina” na mesto nekadašnje “Sokolane” gde su se 60-ih i 70-ih održavale kulturne i sportske manifestacije, onde gde je niška rok grupa “Daltoni” oborila rekord od 28 sati neprestanog sviranja.
Ara je bio jedan od ključnih svedoka i aktera kulturnog života Niša poslednjih pet decenija.
Rođen je podno Prenja, u selu Bijela, kako je govorio, „u Jugoslaviji, u kući čestitih Lazarevića“. Osnovno obrazovanje sticao je u niškim školama „Maršal Tito“, „Njegoš“ i „Vožd Karađorđe“.
Kao diplomac novinarske škole pri Jugoslovenskom institutu za novinarstvo, radio je kao novinar u više listova, na radiju i televizijama u Nišu i drugim gradovima.
Sa kumom, piscem i pesnikom Zvonkom Karanovićem u novembru 1990. godine otvorio je čuvenu muzičku radnju „Hepi haus“ („Happy house“), koja je bila epicentar gradske muzičke scene i mesto gde su se susretali ljubitelji muzike svih generacija, a neretko su “Hepy house” posećivali i frontmeni čuvenih rok grupa iz Srbije ali i regona.
“Hapy house” bila je kuća u kojoj se nije samo razgovaralo o muzici već i o kulturi, knjigama, filmovima. Za tinejedžere u tom periodu s početka 90-tih može se reći da se u toj radnji osim iznajmljivanja diskova ili snimanja na kasetama, moglo mnogo naučiti od Are i njegovih zaposlenih, pa je Happy house bilo mesto i svojevrsne edukacije.
Radnja je zatvorena 2018, posle 28 godina rada.
Obišao je Evropu autostopom, u koji se zaljubio davne 1971, sa nepunih 18 godina.
Svoje muzičke avanture od preko 400 koncerata bi započeo na poznatoj Komrenskoj raskrsnici u Nišu, kada bi tradicionalno liznuo palac za sreću.
Više od 50 godina ovakvog putovanja, koje ga je obogatilo najneobičnijim iskustvima prilikom odlazaka na koncerte i festivale, pretočio je u knjigu ličnih priča „Kako sam autostopom stigao do Ginisa“.
„Za razliku od danas, u ono vreme autostopiranje nije bila čudna pojava. Za mene je to bio potpun doživljaj, podigneš prst i kreneš na neki koncert. Za sve ove godine, takoreći nije bilo nijedne neprijatnosti. Samo sloboda i uživanje“, govorio je.
U leto 2019. godine organizovao je u Sinagogi izložbu zanimljivih predmeta i stvari koje je sakupljao tokom svoje bogate muzičke i životne vožnje.
Do pre samo nekoliko meseci viđali smo ga na bitnijim muzičkim događajima u gradu.
„Ništa ja više ne moram – dovoljno sam se namorao u životu“, bilo mu je napisano na majci koju je nosio u penzionerskim danima.
Ostaće upamćen i po svojoj druželjubivosti, zaraznoj razgovorljivosti i blagom pogledu i osmehu.
Iza njega su ostale supruga Fanika, čerka Jovana i unuka Srna.
Ara će biti sahranjen na Novom groblju u četvrtak, 31. oktobra u 13 časova, a opelo će početi u 12:30.