Hitno zaustavljanje i odgovornost za rudarske istražne radove kraj niškog vodoizvorišta – Niš nije Gabon i ne sme da doživi sudbinu Bora.
U ime udruženja „Nišlije da se pitaju“ tražim hitnu obustavu opasnih istražnih radova u blizini niškog vodoizvorišta najkvalitetnije pijaće vode kraj sela Gornja Studena koje je otpočela multinacionalna kompanija „Apollo Minerals“.
Ova australijsko-britanska kompanija koju u Srbiji predstavlja društvo sa ograničenom odgovornošću „Apollo Serbia (UK) ltd“ , bez prihoda i bez profita, sa milionskim poslovnim rashodima, i sa manje od pet zaposlenih je akvizicijom kompanije „Edelweiss Mineral Exploration“, krajem 2023.god. godine postala vlasnik tzv. „Beogradskog projekta bakra“, a time i četiri istražne rudarske dozvole, koje pored Studene , obuhvataju lokacije na više od 200 km2 . Pored niške Studene, ova kompanija ima projekte u Gabonu, a projekat kopanja bakra i srebra kraj Niša, u kako kažu „povoljnoj jurisdikciji Srbije“ izradila ista firma koja je radila nalazište Čukaru Peki, kraj Bora.
Geološka istražna dozvola za bušenje u dubini od 600 m za lokaciju kraj sela Studena, jednog od najkvalitetnijih niških vodoizvorišta, u podnožju Suve planine, u blizini Sićevačke i Jelašničke klisure, predela sa posebnim prirodnim odlikama, izdata je još 2021.god. , zavedena pod br. 2498 u Registru istražnih odobrenja i za to je niška vlast i sada već bivša gradonačelnica Sotirovski morala da zna. Tri godine se o svemu ćutalo sve dok ekološki aktivisti nisu pre nekoliko dana objavili snimke radove bušenja zemljišta između sela Studena i Bancarevo. Nišlije niko nije pitao, a u Srbiji , prema nakaradnim propisima studije o strateškoj proceni uticaju na životnu sredinu finansiraju investitori.
Nakon postpetoktobarske rasprodaje preduzeća i pljačkaških privatizacija, aktuelna vlast SNS nastavlja sa devastacijom i rasprodajom onoga što je preostalo – prirodnih resursa, zemlje, vode i vazduha.
Za poslednjih pet godina u Srbiji je posečeno blizu 50% šume , a sada su na red došla i vodoizvorišta. Dva su metoda devastacije Srbije i njenih gradova. Republička vlast kolonizuje Srbiju omogućavanjem stranim kompanijama sumnjivog renomea da vrše istražna bušenja i da potom otvaraju rudnike u najplodnijim naseljenim mestima, poput Jadra, u prirodnim rezervatima i vodoizvorištima poput Studene, krijući se iza „nevidljivih“ uslova Zavoda za zaštitu prirode. Sa druge strane, lokalne vlasti, poput niške, omogućile su investitorsko nasilje koje devastira zelene površine i život u Gradu, donoseći odluke da strateška procena uticaja urbanističkih planova na životnu sredinu nije potrebna, a i kada bude urađena, nju finansiraju investitori.
Prethodna niška SNS vlast na čelu sa Draganom Sotirovski je uz pomoć gradskih urbanista, Komisije za planove i Zavoda za urbanizam, na čijem je čelu tada bio aktuelni gradski većnik Ivan Grmuša, nezakonitim pretvaranjem zelenih površina javne namene u područje za stambenu izgradnju, stvorila presedan koji omogućava uništenje vazduha, besomučnu seču drveća, poplave, saobraćajni kolaps, toplotna ostrva i otvaranje mogućih klizišta.
Brdo iznad Stare Ciglane gde je javna namena zelenila i sporta promenjena u stambenu izgradnju je postalo simbol, ne samo omogućavanju krupnom kapitalu bliskom vlasti da se bogati , već i investitorskog nasilja nad Nišlijama, čije posledice lako mogu da budu poput onih iz stravičnih scena poplava iz Hercegovine, gde se sa brda na kome je posečenu šumu zamenio sumnjivo izgrađen kamenolom, na naselje, kuće i ljude sručila ne samo bujica vode , već i potop kamenja.
Na sednici Skupštine Grada 10.oktobra pitanje odgovornosti vlasti i pojedinaca koji su tri godine krili od Nišlija da je ugroženo vodoizvorište Studena biće postavljeno, a za moguće otvaranje rudnika bakra moraće Nišlije da se pitaju. Nišlije će braniti svoje pravo na čistu vodu, na svaki način.
