Opštinske službe i zanatska udruženja prva karika u razvoju lokalne ekonomije i ženskog preduzetništva
Pobednici drugog ciklusa takmičenja za gradove i opštine „Šampioni lokalnog razvoja“, u organizaciji NALED-a i RTS-a, su one samouprave koje su reformama administracije i primenom novih modela i pristupa značajno unapredili kvalitet života u lokalnoj zajednici i nivo usluga prema građanima, privukli investicije i uspostavili saradnju sa postojećom privredom.
Proglašeni Šampioni lokalnog razvoja 2018/2019
U kategoriji „Privlačenje investicija“ šampionsko zvanje poneo je Niš dok je vicešampion grad Vranje.
Priznanja laureatima uručili su potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, a u ime Grada Niša ovo prestižno priznanje, primio je gradski većnik resorno zadužen za privredu i ekonomski razvoj Mihajlo Zdravković.
“Ovo još jedna nagrada koja dokazuje da radimo pravu stvar. Zahvaljujući svesrdnoj podršci iz Republike spremno smo dočekali investitore i uspeli da otvorimo nove fabrike. Naši rezultati nisu samo na papiru, već su vidljivi svuda oko nas”, rekao je Zdravković.
Na današnji dan broj nezaposlenih u Nišu je 26.041, što je 10.000 manje nego što je bilo 2012. godine, dodao je Zdravković.
“Naravno, ova nagrada nam još jednom pokazuje da treba da nastavimo da radimo kao do sada. To nam je novi podstrek, pored nagrade koju smo nedavno dobili od Fajnenšl tajmsa, i verujem da ćemo i u narednom periodu imati uspešne rezultate”, kazao je većenik.
Prvo mesto u kategoriji „Podrška privredi“ pripalo je Šapcu, a drugo Staroj Pazovi. Najbolji u kategoriji „Servis građana“ i dvostruki šampion u drugom ciklusu je Šabac, u pratnji Mionice kao vicešampiona.
Šampionsko rešenje u kategoriji „Efikasna uprava“ ponudila je opština Bečej dok je drugo mesto pripalo Vrnjačkoj Banji. Kada je reč o kategoriji „Promocija turizma i kulture“ šampion je grad Kruševac, a vicešampion Loznica.
Pobedničke opštine prepoznale vrednost preporuka NALED-a
Više od dve investicije godišnje privuče tek svaka osma opština u Srbiji dok manje razvijene sredine ne prepoznaju sopstvene potencijale kao priliku da nadomeste manjak ulaganja.
Rešenje za bolje rezultate trebalo bi da potraže u jačanju uloge kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) i osnaživanju lokalnih zanatskih udruženja.
To su neki od zaključaka istraživanja NALED-a u okviru projekta koji je podržala Razvojna agencija Srbije u cilju izrade preporuka za jačanje kapaciteta i kreiranje mera za podsticanje lokalnog razvoja.
Podaci pokazuju da kancelarije za LER ima čak 88% opština i gradova, ali nemaju dovoljno visoku poziciju i autonomiju u administraciji, kao ni odgovarajuću ulogu jer se značajno više bave pripremom donatorskih projekata nego brigom o privredi i ulaganjima.
Uz to, lokalne vlasti nedovoljno komuniciraju s privatnim sektorom. Privredni savet ima samo polovina samouprava i tek svaka četvrta anketira privredu da bi saznala njene potrebe.
To je posebno uočljiv problem na primeru utvrđivanja visine lokalnih taksi gde 61% opština nije o ovom pitanju konsultovala privredu ili ne zna da li je to učinila.
“NALED lokalnim samoupravama preporučuje da ojačaju poziciju kancelarija za LER kao službe za brigu o privredi, povere im izradu i sprovođenje strategije razvoja i koordiniranje Privrednim savetom, kao i da ih uključe u donošenje strateških odluka i obezbede obuke zaposlenima. U tome su u velikoj meri uspeli naši Šampioni lokalnog razvoja i danas im odajemo posebno priznanje”, izjavio je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić na nacionalnoj konferenciji „Šampioni lokalnog razvoja“.
Prema njegovim rečima, razvoju kancelarija može da pomogne i država kroz poveravanje nadležnosti u domenu dodele podsticaja, prostornog planiranja i obrazovanja, a važan signal opštima poslalo bi imenovanje državnog sekretara za lokalni ekonomski razvoj u okviru Ministarstva privrede, kao i pokretanje nacionalnog indeksa konkurentnosti gradova i opština.
Osim promocije investicija i jačanja lokalne privrede, istraživanje je pokazalo da veliki neiskorišćeni potencijal leži u kulturnom nasleđu i veštinama nezaposlenih žena koje poznaju tradicionalne tehnike izrade rukotvorina.
U Srbiji deluje preko 500 zanatskih udruženja, kojima nedostaje sistemska podrška da bi postali centri ekonomske aktivnosti na lokalu.
Dok je izrada tradicionalnih proizvoda drugi najveći prihod poljoprivrednih gazdinstava u EU, kod nas je više od polovine žena u ruralnim krajevima formalno nezaposleno i 60% nema pravo na penziju.
Uz obuku i brendiranje ponude u turizmu, udruženja koja su učestvovala u istraživanju mogla bi da uposle više od 500 porodica na poslovima izrade rukotvorina.
Najčešći vid podrške opština je ustupanje prostora bez nadoknade ali tek polovina udruženja dobija takvu pomoć, a manje od 5% ima kanal za plasman kroz prodavnicu dok 30% nema e-mail kontakt, a tek svako deseto udruženje ima internet prezentaciju.
Samo 43% članica prošlo je obuke tako da se većinom ovim poslom bave povremeno i amaterski.
Lokalne samouprave treba da obezbede prostor za rad udruženja, pomognu u obuci i nabavci opreme, repromaterijala i pakovanja, zaštiti porekla proizvoda i prodaji – otkupom rukotvorina za protokol gradonačelnika ili predsednika opštine, navodi se u preporukama NALED-a.
