Ljubitelji filmske muzike dobro su upoznati sa radom britanske kompozitorke Džoselin Puk. Džoselin je dobitnica dve BAFTA nagrade, kao i nominovana za Zlatni Globus za filmski klasik Stenlija Kjubrika “Širom zatvorenih očiju”. Džoselininu muziku koja odiše paranojom i stravom većina može prepoznati po epskoj sceni rituala u filmu, a mi smo sa njom razgovarali o njenom muzičkom putu, radu sa Kjubrikom i novim projektima koje planira i realizuje.
Obzirom da radite sa vizualima, kako kombinujete vizuelne i muzičke aspekte u svom radu? Da li je u pitanju sinestezijsko iskustvo ili možda nešto drugačije?
Džoselin: “Zavisi. Inspiracija može doći iz najrazličitijih izvora. Sada kada razmišljam o svojim projektima, neki moji radovi jesu bili inspirisani vizualima, ali i obrnuto. Kada radite sa kreativnim ljudima to je neka vrsta pozitivnog takmičenja gde izazivamo jedni druge da budemo što bolji. Uskoro izdajem ploču za eksperimentalni film “Blight”, koji je jako interesantan i autentičan. To je projekat koji sam radila 1994, pre “Širom zatvorenih očiju” i u tom projektu reditelj i kompozitor zajedno prave muzički film, pa smo morali da radimo izuzetno sinhronizovano. To je zaista bila jedinstvena prilika da se ostvari takva vrsta kolaboracije slike i zvuka. Nismo znali kako će to izgledati, krenuli smo sa jednom idejom i u toku projekta potpuno promenili pravac. Bio je to jako zanimljiv proces jer smo menjali perspektivu tokom pravljenja filma. Moji muzički skečevi su dosta uticali na vizuale u filmu, ali na kraju sve je došlo na svoje mesto.”
Koja je bila Vaša glavna inspiracija kada ste komponovali muziku za “Širom zatvorenih očiju”?
Džoselin: “Panika”- kaže Džoselin kroz smeh- “Kada sam radila za Kjubrika bila sam potpuno van svoje komfor zone, jer nikada nisam radila na jednom tako velikom projektu. Zaista sam učila usput. Kada me je Stenli pozvao na telefon, prvo nisam mogla da verujem da je to zaista on, mislila sam da se neko šali sa mnom, pa sam spustila slušalicu. Međutim, kada sam se javila shvatila sam sa kim razgovaram i ostalo je istorija. On je jedan divan čovek i zaista smo imali fantastičnu saradnju. Na početku sam trebala da radim samo scenu sa orgijama, za tu scenu sam bila pozvana da originalno pravim muziku. Tek godinu dana kasnije sam zapravo odradila muziku za ceo film. U tom trenutku videla sam samo par scena, ali Stenli mi je opisivao radnju i to je bio moj putokaz za komponovanje. Neke scene i dalje nisu bile snimljene pa sam morala da zamislim atmosferu samo kroz njegove reči. Obično se kompozitori kasnije uključuju u proces, ali je ovo bio specijalan slučaj gde su me zvali pre snimanja skoro svih scena. Scena rituala je bila snimana uz muziku, a to jeste zaista neobično.”
Kako ste se osećali kada ste osvojili BAFTA-e, ali i kada ste saznali da ste nominovani za Zlatni Globus?
Džoselin: “Bila sam presrećna, zaista sam bila van sebe. Malo te uhvati panika jer moraš da staneš pred sve te ljude u sali i primiš tako veliku nagradu. Odjednom si zbunjen, ali i jako uzbuđen. Malo me je nerviralo što sam bila poslednja nagrada za veče, skoro da sam se uspavala! Veče je jako dugo trajalo, ali sam bila jako iznenađena i uzbuđena. Bilo mi je drago što sam imala spremljen govor, jer stvarno ne znam šta bih rekla, bila sam u šoku.”
Koji je Vaš omiljeni segment Vašeg rada? Da li je u pitanju teatar, muzika, film?
Džoselin: “Teško je reći. Uživam u raznolikosti i kolaboracijama, ali volim svakako i svoj samostalni rad. Imam razne projekte, a za jedan sam se nadala da ću predstaviti ovde. U pitanju je projekat muzičkog teatra. Jako me je ispunjavala realizacija tog projekta, jer je to ipak nešto samo moje. Kada radite kolaboracije, ipak nije tu samo moja vizija. Kada radim lične projekte ja upravljam celim konceptom i to je ono što mi prija.”
Koji su Vaši sledeći projekti? Šta možemo da očekujemo?
Džoselin: “Pa pre svega “Jungle Book: Reimagined”. Takođe, radim i na jednom španskom horor filmu i nadam se uskoro svom albumu, jer retko imam vremena da završim svoje albume.”
