U svojoj bogatoj sudijskog karijeri, Danilo Grujić sudio je dosta velikih utakmica, između ostalih i šest derbija. Od 2012. do 2019. godine sa kraćim prekidima od jedne sezone, Grujić je nosio i FIFA znak. Bio je deo Mažićevog tima, gde mu je bio pomoćnik na najboljim svetskim i evropskim smotrama. Učestvovao je na prventsvu Evrope 2016. godine u Francuskoj, finalnom susretu Lige šampiona 2018. godine i na velikom broju međunarodnih utakmica. Razgovarali smo sa Grujićem o njegovoj karijeri.
Šta Vas je navelo da postanete fudbalski sudija?
– Mogu da vam kažem da sam sudija postao na silu, verovali ili ne. U mlađim kategorijama bio sam vrlo neprijatan prema sudijama, nisam trpeo nepravdu, a u to vreme moj otac je bio generalni sekretar Nišavskog okruga, to je kao sada Fudbalski savez Niša. Sudije su mu se često žalile na mene, da sam vrlo neprijatan prema njima. Onda je saznao da će uskoro biti škola suđenja i naterao me da krenem, bez obzira što sam ja dugo odbijao, ali to nekako posle uđe pod kožu i stvarno je jedan predivan zanat.
Kada ste debitovali u Superligi i kakav je osećaj bio?
– Na utakmici između Vojvodine i Smedereva 2006. godine, tada su još braća Stamenković igrala za Vojvodinu i na mene ostavila jak utisak. Osećaj je bio neverovatan, kao nebo i zemlja. Do juče sudite niže lige, i onda dođete u stiuaciju da sudite najbolji srpski fudbal i najboljim srpskim fudbalerima.
Recite nam nešto o saradnji sa Mažićem?
– Ja nisam video i upoznao većeg profesionalca. Kod njega se zna red, rad i disciplina, drugo ga ništa ne interesuje, nema emocija, nema zbližavanja, prijateljstva, totalno profesionalno, sve podređeno ekipi, uspehu. Ko želi uspeh, najbolje je slušati njega i njegove savete. On je nama stalno pričao da moramo da budemo za 30% bolji od ostalih sudija, konkretno mislim na sudije iz liga petica, da bi bili na istom nivou.
Kakvo je Vaše mišljenje o Kolini?
– Čovek je neverovatan profesionalac, harizmatičan. Kao pojava, kao ličnost, neverovatan, prirodan autoritet.
Kakav je osećaj biti u finalu Lige šampiona?
– To je pravi osećaj. Kada počnete da se bavite tim zanatom, fudbalom generalno, sanjate da zaigrate finale Lige šampiona, da igrate na Evropskom prventsvu, isto važi i za sudije. Svakom sudiji je san da sudi finale Lige šampiona. Taj osećaj je neverovatan, ne može se opisati rečima.
Koje prvenstvo je na Vas ostavilo jači utisak, Liga šampiona ili Evropsko prvenstvo?
– Iskreno da vam kažem i jedno i drugo takmičenje su veliki uspeh. Za mene je ipak Liga šampiona mnogo jače i bolje nego Evropsko prvenstvo.
Koji igrač je na Vas ostavio najveći utisak?
– U igračkom smislu, za mene je Messi neprikosnoven. On je stvarno neverovatan, čarobnjak. Kada gledate uživo ne verujete, ima ga svuda. Kada gledate, on se samo šeta, i onda se odjednom pojavi i svuda ga ima. Ne znoji se, prosto neverovatan.
Mišljenje o Ronaldu i Messiju?
– To su totalno dva različita tipa igrača, ne mogu da se uporede. Ljudi non-stop pričaju Ronaldo-Messi, da, slažem se, ali svako od njih ima svoje kvalitete. Ronaldo je bolji u skoku od Messija, ali Messi je bolji dribler.
Vaše mišljenje o VAR tehnologiji?
– Mislim da je fudbalska igra izgubila smisao, slažem se da je ispravna odluka da se to uvede, ali da se pravilno koristi. VAR se koristi kada si 100% siguran kao VAR sudija da je glavni sudija napravio grešku, a ne kao što smo imali priliku da vidimo, jeste penal, nije penal, jeste ruka, nije ruka. Te VAR sudije se boje da donesu odluku, pa onda zovu glavnog sudiju da proverava, kako bi skinuli odgovornost sa sebe.
Koja je Vaša najveća životna motivacija?
– Pored troje dece i supruge, moj životni moto je da postavite sebi neki cilj u životu i da stremite ka tom cilju. Biće u životu dosta uspona i padova, ali ako imate stvarno veliku želju i volju da postignete taj cilj, onda nema prepreke. Borite se svim silama, nikad se ne zna, na jednu stranu se zatvore vrata, na drugu otvore.
Koja je Vaša poruka mladim sudijama koji tek treba da se upuste u sudijske vode?
– Ja bih poručio tim momcima da se ne opterećuju koliko će da zarade, već da to rade iz ljubavi. Videće kako je to lep zadatak, kad uđe pod kožu i kad uđe u krv. Na primer, ja sam želeo da budem fudbaler i igram finale Lige šampiona, ali onda dođem u situaciju da sudim finale i budem u krem eliti. Najbolje ići korak po korak sve će samo doći.
Na kraju, Grujić nam je ispričao jednu anegdotu sa utakmice Lige šampiona između Kopenhagena i Porta i igraču Porta, Danilu Pereiri.
– Pre utakmice, kada smo se pozdravljali sa igračima, ja koji sam bio na početku, i prilazi Danilo Pereira i pita me: ,,Danilo?’’. Ja mu odgovorim sa da, on se tu obradovao, rekao da se i on zove Danilo. Tada sam ukapirao da ne analiziramo samo mi igrače, već i oni sudije. Kada se utakmica završila, krenuli smo ka tunelu, on je već tamo stajao i krenuo je da skida dres, ja sam pomislio da čeka nekog igrača, međutim, on je svoj dres poklonio meni, jer smo imenjaci. Taj dres mi je uramljen. Imam preko 100 dresova, ali taj mi je omiljeni, jer je nekako iz srca.
