Srpska pravoslavna crkva danas slavi Blagovesti, praznik posvećen saznanju device Marije da će roditi spasitelja ljudskog roda.
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, koji su ženski. Stoga se mnoge žene na današnji dan mole Bogorodici za svoj porod. Odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima.
Prema predanju, kada je Marija napunila 15 godina, nakon 11 godina služenja u jerusalimskom hramu, sveštenici su joj rekli da zakon nalaže da ne može ostati tu, već da mora stupiti u brak.
Ipak, ona im je odgovorila da se posvetila Bogu i da želi ostati devojka do smrti. Tada je prvosveštenik Zaharija okupio 12 ljudi iz plemena Davidova da bi je jednom od njih ostavio na čuvanje. Marija je tako poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine.
Jevanđelje kaže da se Arhangel Gavrilo javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, dok je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i saopštio joj da će roditi sina Božijeg.
“Raduj se, blagodatna. Gospod je s tobom”, reči su Arhangela Gavrila kojima je otvorena istorija Novog Zaveta i počela obnova čovečanstva.
Ideje obnove i rađanja donele su sa sobom i verovanje da na ovaj dan treba ustajati veoma rano i sa pesmom započeti radove.
Zbog toga običaji nalažu da se na ovaj praznik obavezno počiste kuća, dvorište, obori, štale i da se sve đubre spali.
Postoji i verovanje da žene na današnji dan ne treba da se češljaju. Valjalo bi se i umiti u reci ili na nekom izvoru, jedno je od verovanja.
Na Blagovesti je dobro započeti neki veći posao. Poput gradnje, početka biznisa, učenja ili doneti neku veću, životnu odluku.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
