Srbija obeležava Sretenje – Dan državnosti u znak sećanja na 15. februar 1804. godine kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak, ali i na isti dan 1835. godine kada je proglašen prvi srpski Ustav.
Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka). Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Stoga je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.
15. februar 1804. počeo Prvi srpski ustanak i počela borba za oslobođenje od Turaka.
15. februar 1835. Skupština u Kragujevcu donela je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.
U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.
Po crkvenoj doktrini, na Sretenje je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu.
Tamo je srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja.
Taj susret malog Isusa i pravednog starca je hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje. Praznik Sretenje proslavlja se od 541. godine.
