Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavio je beskompromisnu borbu protiv korupcije u kojoj neće biti zaštićenih. Rečeno-učinjeno. Iako su se mnogi stručnjaci iz oblasti prava složili da Vučić nije nadležan i da ne bi on trebalo da najavljuje hapšenja, poslednjih dana svedočimo hapšenjima javnih funkcionera, ali i onih koji su na neki način povezani sa Srpskom naprednom strankom.
Prvi na udaru najavljene borbe protiv korupcije našli su se Milorad Grčić, predsednik opštine Obrenovac i bivši direktor EPS-a, kao i biznismen i kum nekadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, Aleksandar Papić, koji je takođe neko vreme imao funkciju u EPS-u.
Sledećeg dana je pohapšeno nekoliko inspektora koji su dali dozvole za rad staračkom domu u Barajevu u kome je izbio požar gde je poginulo osmoro ljudi.
Uhapšen je još jedan biznismen iz Vojvodine, Vladimir Vrbaški, takođe poznat po bliskosti sa režimom, ali i pominjanju u brojnim aferama.
Međutim, deo stručne javnosti je već izrazio sumnju da se ovde ne radi o suštinskoj i iskrenoj borbi protiv korupcije, već da se hapse oni koji ne stoje na vrhu koruptivne mreže, koji su ili istrošeni partijski kadrovi ili oni sa kojima vlast na ovaj način želi da se obračuna.
U međuvremenu, Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac sastala se se ambasadorom EU u Srbiji Emanuelom Žiofreom. Jedna od tema razgovora je bila, kako je navedeno, i moguća saradnja VJT sa kancelarijom Evropske javne tužiteljke Laure Koveši.
Srbija čeka na Lauru Koveši, ali ćemo, ipak, morati da pronađemo svoju
Prema rečima naših sagovornika, jedno su želje, a drugo je realnost.
Laura Koveši je Evropska javna tužiteljka koja je zadužena za ekonomsku sigurnost Evropske unije. Pošto Srbija nije deo EU, ne postoji zakonski osnov po kome bi ova tužiteljka, ali i bilo koja druga mogla da postupa na teritoriji Srbije, smatraju sagovornici Danasa.
Pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić za Danas kaže da Laura Koveši kao evropska tužiteljka ne može da postupa direktno u Srbiji, već samo u zemljama Evropske unije.
„Saradnja je i do sada bila moguća putem međunarodne pravne pomoći i te saradnje je i bilo, jer vrlo često saznajemo da evropske institucije našim službama dostavljaju podatke o važnim predmetima, pre svega organizovanog kriminala. Vest koja se pojavila u medijima više služi da uspostavi već potpuno skrhanu sliku o domaćoj Vrhovnoj javnoj tužiteljki koja bi da se „okoristi“ o antikorupcijski imidž Laure Koveši. Srbija bi najbolje sarađivala sa Evropskom unijom kada bi počela sa hapšenjima po osnovu podataka koje je Europol dostavljao Srbiji. Za to nisu potrebni nikakvi sastanci, već konkretna akcija“, kaže Sofija Mandić za Danas.
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić je vrlo sličnog mišljenja kao i naša sagovornica Sofija Mandić.
On objašnjava da Laura Koveši može da preduzima radnje samo na teritoriji EU, ali da može da postupa i prema licima van EU uključujući i Srbiju ukoliko bi postojala sumnja da su ta lica na neki nezakonit način finansijski oštetila Evropsku uniju.
Mišljenja je da je sastanak Zagorke Dolovac i Emanuelea Žiofrea moguća najava postizanja bilateralnog sporazuma o saradnji sa evropskim tužilaštvima koji su do sada potpisale sve zemlje Zapadnog Balkana.
„Evropski javni tužilac Laura Koveši ne bi mogla sama da sprovodi istragu u Srbiji i u slučaju da je sporazum potpisan. Svrha sporazuma bi mogla da bude da se olakša saradnja i razmena informacija u oblasti krivičnog pravosuđa. Za izručenje lica i prikupljanje dokaza bi se i dalje primenjivali multilateralni instrumenti pravosudne saradnje kako, recimo, stoji i sporazumu sa Crnom Gorom. Verujem da bi slična odredba mogla da se nađe i u Sporazumu koji bi potpisala Srbija.
Majić: Postupanje Laure Koveši samo u teoriji, u praksi teško
Sudija Miodrag Majić za Danas kaže da tema koja se plasira u javnosti oko mogućeg uključivanja evropske tužiteljke Laure Koveši, prema njegovom mišljenju nije nešto što bi uopšte trebalo da bude u fokusu, ako se uzmu sadašnje društvene okolnosti.
„Tema oko Laure Koveši se pojavila nakon sastanka Zagorke Dolovac sa ambasadorom EU, ali mislim da to uopšte nije bila glavna tema njihovog sastanka. Evropska tužiteljka je na mestu koje od nje zahteva da brine o ekonomskim interesima EU i njena stvarna nadležnost je samo na teritoriji EU i njenim državljanima. U teoriji, ona bi mogla da postupa i prema našim državljanima, ukoliko bi postojale sumnje da je neko od njih ugrozio ekonomske interese EU“, kaže sudija.
Ipak, on napominje, da bi čak i u tom slučaju morao da se ostvari još jedan uslov.
„Čak i ako bi neki naš državljanin izvršio neko krivično delo vezano za sredstva EU, nadležnost tužiteljke da postupa u tom predmetu bi mogla da postoji jedino ako posledica tog krivičnog dela nastupila na teritoriji Evropske unije“, pojašnjava naš sagovornik.
Ko je Laura Koveši
Koveši, poreklom Rumunka, kao javna tužiteljka zadužena je za krivična dela protiv pronevere budžeta EU, prevara, korupcije, prekograničnih prevara sa porezom na dodatu vrednost većih od 10 miliona evra.
Koveši je bila prva žena koja je postala glavni tužilac u Rumuniji i najmlađi glavni tužilac.Kada je došla na funkciju imala je samo 36 godina. U maju 2013. postala je šefica DNA. Pod njenim vođstvom, DNA je pokrenula stotine istraga protiv najviših funkcionera. Dugo je bila trn u oku rumunske političke elite kao borkinja za borbu protiv korupcije.
Tokom pet godina provedenih na tom mestu poslala je 68 visokih funkcionera na sud, uključujući 14 aktuelnih ili bivših ministara vlade i 53 poslanika iz oba doma rumunskog parlamenta.
U junu 2014. DNA je „dobila“ konačnu presudu protiv bivšeg premijera Adrijana Nastasea koji je osuđen na četiri godne zatvora.
Koveši je sa čela DNA sklonjena u junu 2018. na zahtev bivšeg ministra pravde Tudoela Toadera jer se protivila inicijativi Socijaldemokratske partije (PSD) da se izmeni „osteljivo“ zakondavstvo u oblasti pravosuđa. Koveši je bila optužena za zloupotrebu položaja i preteranu upotrebu resursa za prisluškivanje tajne službe; njeni okružni tužioci bili su optuženi za vršenje pritiska na svedoke.
Kada je izabrana za javnu tužiteljku u EU, rekla je da se nada da će njen uspeh motivisati rumunske sudije da nastave borbu protiv korupcije.
„Da brane nezavisnost pravosuđa i da pruže otpor potencijalnim pritiscima i uznemiravanju“, naglasila je Koveši.
Danas, Naissus.info
