Svetski dan borbe protiv ankilozirajućeg spondilitisa obeležen u Nišu

ankilozirajućeg spondilitisa

Od prvih simptoma do dijagnoze ankilozirajućeg spondilitisa prođe preko sedam godina. Nije svaki bol u leđima isti – ne ignorišite ga, već se obratite lekaru na vreme.

Gotovo je svako tokom života jednom ili više puta osetio bol u leđima, ali nije svaki bol u leđima isti. Iako vam se može učiniti da je u pitanju običan, mehanički bol u leđima, ukoliko je prisutan duže od tri meseca bol može biti znak drugog oboljenja – ankilozirajućeg spondilitisa“, poručeno je na konferenciji za medije održanoj povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv ankilozirajućeg spondilitisa.

Ankilozirajući spondilitis (AS) ili radiografski aksijalni spondiloartritis je reumatska zapaljenska bolest kičme i karlice. Njegovi prvi simptomi ispoljavaju se češće kod muškaraca nego kod žena, uglavnom između 18. i 35. godine života. Progresijom bolesti, dolazi do okoštavanja vezivnih struktura i ankiloze zglobova, tako da kičma postaje jedinstven okoštali blok, a neki delovi kičmenog stuba ostaju u fiksnom, nepokretnom položaju.

Prema rečima reumatologa prof. dr Mirjana Lapčević, predsednice Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije, prve i najčešće simptome – bol u donjim delu leđa i jutarnja ukočenost koja se delimično ublažava razgibavanjem, pacijenti često povezuju sa mehaničkim oštećenjima – padovima, naglim pokretima, povredama na treningu, te odlažu posetu lekaru dok simptomi ne postanu nepodnošljivi.

Upravo je kašnjenje u postavljanju dijagnoze najveći izazov u lečenju ove bolesti. Pacijenti se obraćaju lekarima opšte medicine. Oni često ne prepoznaju AS i obolelog upućuju kod neurologa, fizijatara ili ortopeda. Neretko se osobama koje boluju od ankilozirajućeg spondilitisa pogrešno postavi dijagnoza, npr. reumatoidnog artritisa ili fibromijalgije, zbog sličnih simptoma bolesti. Sve ovo je razlog za činjenicu da od prvih simptoma do dolaska kod reumatologa i postavljanja prave dijagnoze u proseku prođe preko sedam godina“ , kaže dr Lapčević.

Kada reumatolozi konačno postave dijagnozu, kao prvi od lečenja propisuje se fizikalna terapija i NSAIL – nesteroidni lekovi protiv upale.

NSAIL lekovi mogu da umanje bol. Ipak oni ne deluju na uzrok i progresiju bolesti. Promene koje se dešavaju na kičmenom stubu mogu se zaustaviti jedino primenom bioloških lekova, koji ciljano blokiraju različite citokine koji učestvuju u procesu upale.

Pacijenti koji boluju od ankilozirajućeg spondilitisa već 10 godina imaju priliku da se leče najboljom terapijom u ranoj fazi bolesti. Uz biološku terapiju i sveobuhvatni pristup lečenju koji uključuje vežbanje moguće je smanjenje bola, sprečavanje progresije strukturnog oštećenja. Takođe i poboljšanje kvaliteta života kontrolom simptoma i upale.

Dr Lapčević dodatno naglašava važnost svakodnevne fizičke aktivnosti, koja može pomoći u zadržavanju fleksibilnosti i pokretljivosti, kao i smanjenju osećaja ukočenosti i umora, a kao najvažniji preduslov za uspešno lečenje pored biološke terapije, uz redovno vežbanje doktorka ističe edukaciju o bolesti i blagovremeno prepoznavanje simptoma, kako ne bi došlo do kašnjenja u postavljanju dijagnoze i primeni terapije.

Ankilozirajući spondilitis u brojkama:

  • Za 69% pacijenata ustajanje iz kreveta i penjanje uz stepenice je otežano.
  • 76% ima problem sa vežbanjem i obavljanjem fizičke aktivnosti.
  • 74% ispitanika je izjavilo da ima problem da pronađe posao zbog svog zdravstvenog stanja.
  • 50% ima problem sa spavanjem, a 39% se bori sa anksioznošću.

Svetski dan borbe protiv ankilozirajućeg spondilitisa obeležen je u četiri grada u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu kampanjom „Da li prepoznajete napASt?“.

Cilj je bio informisanje i edukacija građana o bolesti od koje pate milioni ljudi širom sveta. Neobičnim performansom pantomimičara Marka Stojanovića koji je na svojim leđima nosio napASt. Tako je poslata poruka da je pored prepoznavanja simptoma i ciljane terapije, razumevanje izazova sa kojima se pacijenti susreću ključno za poboljšanje kvaliteta života ljudi koji žive sa ankilozirajućim spondilitisom