Brendovi od Shein-a i Zare do H&M-a i Lego-a uključili su se u „second hand“ ekonomiju koja je u procvatu i pridružili se sve većem broju startap kompanija kao što su Vinted, Depop, ThredUp i Vestiaire Collective u pokušaju da zarade novac od žurbe da prihvate korišćene i „prevoljene“ artikle, bilo zbog troškova ili zabrinutosti za životnu sredinu.
Ukjučuje se Ikea
Slavne ličnosti kao što su Bela Hadid, Rijana i Sara Džesika Parker su sve prihvatile štedljivost, kao i kultna TV emisija Love island.
„Second hand je veoma aktivan“, kaže Adam Minter, autor „Junkiard Planet and Secondhand“. „Ali troškovi bavljenja ovim poslom su ogromni. Nije lako.“
Ove nedelje, Ikea se pridružila trendu, pokrenuvši peer-to-peer tržište za kupce da prodaju polovni nameštaj direktno drugima. Osmišljen da se izbori sa eBayom, Craigslistom i Gumtreeom, Ikea Preowned će se prvo testirati u Madridu i Oslu, pre nego što se donese odluka o tome da li će ga predstaviti na globalnom nivou krajem godine.
Jesper Brodin, izvršni direktor Ingke, glavnog operatera Ikea prodavnica, kaže da grupa ima čak veći udeo na tržištu u sektoru polovnih proizvoda nego za nove proizvode. „Dakle, mislimo da će to biti dobra lekcija – koje vrste proizvoda se prodaju?“ kaže on.
Second hand je sve popularniji
Nije teško razumeti zašto velike brendove interesuje second hand. Tržište raste mnogo brže od nove prodaje, iako obično na daleko nižoj osnovi. ThredUp, platforma za preprodaju u SAD, procenjuje da je globalno tržište polovne odeće poraslo sa 141 milijarde dolara u 2021. na 230 milijardi dolara ove godine i trebalo bi da dostigne 350 milijardi dolara do 2028. po stopi rasta koju procenjuje na tri puta većoj od stope rasta nove odeća. Consultants Bain & Company procenjuje da je prodaja polovnih luksuznih proizvoda porasla za 125 odsto od 2017-23, u poređenju sa samo 43 odsto novih.
Second hand je sve popularniji i među mlađim potrošačima. Prema istraživanju analitičara Euromonitor, više od 40 odsto generacije Z i milenijalaca kupuje polovni proizvod barem svakih nekoliko meseci u odnosu na nešto više od 20 odsto bejbi bumera.
„Nekada je postojala stigma za polovnu odeću. Ali mlađim generacijama je stalo do odlaganja otpada, do vrednosti. To je odlična prilika za ulaganje“, rekao je Financial times-u jedan evropski rukovodilac privatnog kapitala.
I problemi su tu
Ali i pored sveg uzbuđenja, postoji mnogo problema. Polovnom ekonomijom na zapadu dominiraju neprofitne dobrotvorne prodavnice. Da li će etablirani brendovi i startapovi moći da zarade od toga? Postoje pitanja o poteškoćama u pronalaženju pravih artikala, kao i o prevari. Takođe postoji zabrinutost zbog motivacije nekih kompanija s obzirom na njihovu ulogu u proizvodnji sve veće količine novih proizvoda – da li se to radi da bi se spasila planeta ili iz marketinških razloga?
„Postoji komponenta ovoga koja bi mogla biti PR. Ovi veliki brendovi kao što su H&M i Zara — postoji veliki pritisak na njih, velika zabrinutost zbog toga koliko bi brza moda mogla biti neodrživa“, kaže Dženifer Hinton, istraživač na Univerzitetu Lund koja je pisala o tržištu polovne odeće.
Kupovina iz druge ruke nije ništa novo. Prodavnice sa polovnom odećom, knjigama i drugim stvarima postoje već decenijama.
„Ljudi na Zapadu misle da postoji polovna ekonomija u nastajanju. Ali uvek je bila tu. Sve dok je bilo novih stvari, bilo je i korišćenih stvari“, kaže Minter. „Na tržištima u razvoju, stvari poput odeće i nameštaja, polovna ekonomija je dominantna ekonomija i zavisi od izvoza iz razvijenog sveta“.
Ono što je jasno je da je malo verovatno da će second hand bum uskoro prestati. Kompanije traže načine da učine svoje poslovanje održivim i cirkularnim, sa što je moguće više ponovnog korišćenja ili recikliranja.
Izvor: Bif